Moja Nornija 🔚

13. Ježevi i skitnja

Riješili smo se svih gostiju i otišli na more. Bilo je super zabavno, susjedi su došli s jednim preslatkim štenetom koje se obožava igrati i stalno smo se jurili uz ogradu. Onda smo ih pitali jel može mala doći u naše dvorište na igru pa su je prebacili. Baš je zabavna. Mislili biste da mi je dosta štenaca. Pa i je, ali ne ovih koji ti na kratko dođu u goste. Dosta mi je onih koje moram odgajati. S ovom se samo igram, a kad mi dojadi, odem leći, a ona ode doma.

Bilo bi na tom moru sve super da nisam na kupanju povrijedila šapu. Kako? E, to se i Moja čudila. Naime, stala sam na ježa. Još mi nije jasno šta je on tamo radio, ali je baš gadno bolilo pa sam malo plakala, a Moja je, po običaju, gunđala dok mi je vadila bodlje.

- Pa dobro, Nora, jel ti vidiš kako imaš malu šapu? I kako si s tom malom šapom uspjela pronaći ježa, daj mi objasni.

- Otkud ja znam – probala sam joj reći. – Nemam pojma šta je on radio baš pod mojom šapom.

Maša me je gledala i mudro klimala glavom. – Eto sad vidiš zašto se ja neću kupati.

Ni meni se više nije kupalo, teško je hodati okolo sa zamotanom šapom, boli kad staneš na nju, ali sam za dva dana sve zaboravila pa sam se opet išla kupati.

Jedan dan smo išli na izlet na jedan otok na kojemu uopće nema auta pa psi mogu jurcati okolo bez straha da će ih netko pogaziti. Išli smo brodom i to je bio doživljaj. Stojiš uz ogradu, a svuda oko tebe more, vjetrić puše, a ti uživaš. Dobro, ja sam uživala, Maša se bojala. Ona definitivno nije morski čovjek. Ovaj, pas. Nije morski pas. Na otoku je zbrisala s plaže i sakrila se u šumici, bojala se da ćemo je nekako prevarom nagovoriti na kupanje. Ja sam uživaaaaalaaaaa.

***

Vratili smo se s mora, nemamo gostiju pa mi je opet malo dosadno. Ali ne bila ja Nora ako si neću pronaći zabavu. Samo sam vrebala dobru priliku. I uvrebala sam je. Netko nije dobro zatvorio vrata na ogradi, virnula sam da li me Moja gleda, no ona je, kao i obično, gledala u svoj laptop. Nekad mislim da joj je on draži od mene.

Dakle, vrata: otvorena!
Moja: ne gleda!
Ja: dosadno mi je!
Šta bi vi na mom mjestu? Otišli u šetnju, logično. Prvo sam obišla park, dugo nisam bila u njemu ovako bez lajne da mogu napraviti temeljitu inspekciju. Onda sam krenula malo dalje od parka da upoznam kvart. Jako je važno znati se snalaziti tamo gdje živite. I tako sam ja šetkala ulicama, svadila se sa psima koji su na mene lajali iz svojih dvorišta, malo popričala s onima koji su me pristojno pozdravili, i nakon dobre šetnje bila sam već pomalo umorna pa sam odlučila vratiti se doma. No, di je doma? Tamo? Ne, nisam tuda došla. Možda tamo? Vrtila sam se na sve strane, ali nisam se mogla snaći.

E, glupa Nora, šta nisi gledala kud ideš. Bila sam ljuta sama na sebe dok sam tako umorna landrala ulicama koje mi uopće nisu bile poznate. I onda sam u jednom trenutku osjetila poznati miris. Susjed! Tooo! Brzo sam mu pritrčala i skočila na njega, znate ono kako psi skoče, pa se ljudi ljute da su im zamazali hlače. Ovaj se nije ljutio, zna on sa psima, pa i on ima jednoga.

- Nora, pa šta ti tu radiš? Di ti je gazdarica?

Znam da ni on ne govori pasji pa sam samo malo zacvilila, valjda će shvatiti. On se okretao na sve strane i tražio Moju, ali kad je nije vidio, skužio je šta se dogodilo.

- Znači, zbrisala si od kuće, ha? Ajde, idemo doma.

Ne mogu vam opisati kako sam veselo krenula za njim. I bila sam vesela sve dok me nije vratio doma. Moja me je prvo grlila sretna šta me vidi, onda je vikala na mene, a onda je naredila Sinu da hitno izvoli pronaći ključ od ograde i da se od sada mora zaključavati. Ko da bi ja opet zbrisala! Otkrila sam da taj sport nije uopće zabavan.