Ovo je NJENA priča.
Ovo je priča jednog psa koji je svima oko sebe život ispunjavao srećom i smijehom. Njenim dvonošcima nije uvijek bilo smiješno, ali je uvijek bilo zanimljivo, neočekivano, drugačije...
Ovo je priča o Nori i o domu od kojeg je viš...
Opet ju zove ona njena T, a ja prisluškujem. Pravim se da spavam.
- Koliko ih je?
... - Ne garantiram da neće pobjeći.
... - Neću ih držati zatvorene, svaka životinja ima pravo na svježi zrak.
... - Dobro, probat ćemo nekako ograditi.
... - Okej.
Badava mi prisluškivanje, ništa nisam shvatila osim da najvjerojatnije opet netko dolazi u goste. Čekaj, opet nekoga zove, sad ću možda više doznati.
- Ej, kad možeš doći, moramo nešto napraviti u vrtnoj kućici i boksiću.
... - Da, treba na prozor staviti mrežu da ne zbrišu kroz njega.
Mrežu na prozor? Pa on je visoko. Nisam još upoznala štene koje se može popeti na taj prozor, osim ako mu ne podmetneš ljestve. Ma ni onda, ne znaju se oni penjati po njima. Čekaj, čekaj, znači nisu štenci. Možda su...? O neeeee, pa ne mogu vjerovati da će ovaj put dovući mačore. Hej, samo da se zna, neću ih čuvati. Neću! Nek ih čuvaju ova dvojica, ionako se po cijele dane samo izležavaju i lickaju, osim kad traže klopu.
Veliki je brzo došao, donio nekakvu mrežu, uzeo alat i primio se posla, a Moja mu je dodavala, pridržavala i donosila kavu. Na prozoru je osvanula mrežica. Tek što su predahnuli, evo ti njezine T s jednom malom kutijom. Iz koje miriši po pištavcima. Brišite sve što sam prije rekla, zaboravite šta sam pričala. O, itekako ću ih rado čuvati. Pištavci, dobro došli. Opet ću imati šta nositi u zubima dok to pišti!
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Nisu pištavci, nego pištavice. I jako su zabavne. Smijem se dok gledam Moju kako ih nastoji svim mogućim trikovima zadržati u kućici i boksiću, a one se svim mogućim trikovima nastoje osloboditi. Prošlo je par dana u tom njihovom natezanju, a onda ih je pustila na travu.
- Sad su se već navikle na ovo dvorište pa neće pobjeći. Nadam se – govori Sinu.
- Ma neće, Nora i dečki su tu, čuvat će ih – odgovara joj on. Nisam imala povjerenja u njegove dečke, ali su me ugodno iznenadili. Stvarno su čuvali male pištavice pa ja nisam imala previše posla. Napokon sam dobila pomoć. Izgleda da ti debeli mačori nisu baš tako lijeni kako sam mislila.
Prvo je otišla ona najmirnija i najumiljatija pištavica, koja je obožavala loviti moj rep dok ležim na travi i grickam svoju pločicu ili kost. Onda je otišla i druga, a ostala je bijela šefica. Ej, ta se stvarno držala kao da je kraljica džungle. Onakva mala radila je šta je htjela i samo bi ti odbrusila kad joj nešto prigovoriš. A šta je najbolje, naši debeli mačori su joj sve dopuštali. Znala je uskočiti među njih dok klopaju i krasti pomalo iz svake zdjelice, a oni bi se pristojno odmaknuli i čekali da se mlada dama zasiti (uostalom, imate gore fotku kao dokaz).
A mislila sam da oni nikad ne bi nekome prepustili svoju hranu. Pa vidi ih koliki su. No, nikad ne reci nikad.
Mi smo opet išli na more, a kraljica pištavica je otišla kod jedne cure na čuvanje. Kad smo se vratili, čula sam da je otputovala preko granice. Bravo, mala! Pokaži ti tim Nijemcima šta je prava šefica. Uh, da mi je vidjeti kad ih tamo sve postroji i krene naređivati.
