Savršeno nesavršeni (Završena)

78. deo

A: ,,Znam da sam zaslužio ali..."
Prekinula sam ga.
J: ,,Da. Zaslužio si. Čak ti se ni ne svetim zato što me boli briga da ti to radim. A sada sam te samo pozvala u stan. Čaj, kafa?"
Pogledao je na sat. Osam je izjutra.
A: ,,Kafa."
Ustala sam i uputila se prema kuhinji. Uključila sam aparat za kafu. Za par minuta mi se i Alek pridružio naslonivši se na šank.
Gorela sam iznutra. Sa ovom osobom sam provela tri godine svog života a sada u istoj prostoriji sedimo poput dva zakleta neprijatelja.
Nešto mu je u mislima. Dobro poznajem taj njegov pogled, kada njegove svetloplave oči potamne.
J: ,,Ja kod tebe nisam kročila već skoro tri meseca, zašto imaš potrebu da dolaziš kod mene i danju i noću?"
U poslednje vreme sam izgubila pojam o vremenu. Retko spavam i skoro sam aktivna svakodnevno noću do ranog jutra. Režim mi se poremetio u potpunosti zbog novih događaja u mom životu.
A: ,,Udesi se. Te slomiš ruku, te moram da te vadim iz policije, ili dolazim čisto reda radi."
Zatvorila sam oči nakratko.
J: ,,Želim da između nas sve bude kao pre."
Lice mu se orazilo te je ustao i prišao mi je bliže. Posegao je da me uhvati za ramena ali sam odbila da mu dam da me dotakne.
J: ,,Ne."
A: ,,Kako onda misliš da bude sve kao pre?"
Nasmejala sam se kroz suze. Da li mi je od toga bilo lakše? Mnogo. Lakše mi je da se nasmejem kada mi se plače jer su tada manje šanse da zacmizdrim kada to najmanje želim.
J: ,,Gledaš svoj život, ja svoj, provodiš se sa hiljadu drugih devojaka kao dok smo bili u vezi, i ne viđamo se uopšte. Mislim da će tako biti najbolje."
Uhvatio me je nežno za ruku i stegao je. Svi dodiri, bili su mu dobro promišljeni i drugačiji, nego poslednje godine dok je bio sa mnom.
A: ,,Laura... shvatio sam nešto..."
Izvukla sam ruku iz njegove. Ošinula sam ga pogledom zbog kog nije nastavio dalje da govori.
J: ,,Izleda da ćeš kafu popiti negde drugde."
Izašla sam iz kuhinje te me je on sledio sve do ulaznih vrata za čiju sam se kvaku uhvatila.
A: ,,On ti se dopada?"
Pitao je bez smernica, ali ja sam znala o kome govori.
Otvorila sam mu vrata.
J: ,,Vreme ti je da kreneš."
Stavio je ruku na zid iza mene, priblizivši mi se.
A: ,,Odgovori mi."
J: ,,Da."