Savršeno nesavršeni (Završena)

81. deo

Uhvatila sam se za glavu koju sam vratila na jastuk odmah nakon pokušaja da ustanem iz kreveta. Užasno me je bolela. Sat na na noćnom stočiću pokazivao je četiri po podne. Stvarno sam dosta spavala pored svih ovih dana koje sam provela poput zombija.
Pokušala sam ponovo da ustanem te mi se glava i dalje činila teškom. Podigla sam roletne koje sam spustila kada sam se odlučila za spavanje. Napolju je sevalo, tamni oblaci su se nadimali i spremalo se nevreme. Skočila sam visoko kada je munja udarila iznenada dvorište zgrade. Srce mi je zalupalo jako. Gotovo, kada je udarila, mogla sam da osetim jačinu tog napona pod nogama. Ova munja me je definitivno probudila.
Posle tuširanja sam odabrala da prezalogajim sendvič i kafu. Trebalo je da pojedem nešto pre tablete za glavobolju.
Vreme je suviše brzo prolazilo te kada sam sela na kauč već je bilo pola sedam. Tada sam uslišila čudne zvuke na ulaznim vratima. Neko je grebao po njima. Isprva mi se učinilo da su ti zvuci iz filma koji sam pustila nasumično ali shvatila sam da stranost dolazi sa drugog mesta kada sam utišala zvuk. Pogledala sam kroz špijunku. Ne ugledavši nikoga srce mi nije bilo na mestu, a zvukovi grebanja su se nastavili sve upornije i upornije.
Iako se "Novo zdanje" smatra jednom od najbeznednijih zgrada u Beogradu nikada nisam mogla sto posto da kažem da sam sigurna u to. Živim sama od prve godine fakulteta i svake noći, pola godine, spavala sam sa jednim otvorenim okom čak i kada su me ispred mojih vrata čuvali tatini ljudi. Nije isto kada živiš sam ili sa nekim.
Uzela sam metalnu šipku od metle koja mi se prva našla pod rukom.
Polako, nesigurno, otvorila sam vrata ne znajući šta će me dočekati sa druge strane. Ako je ovo neki provalnik definitivno je očajan ako je mislio da će tako otvoriti moja vrata. I ko još provaljuje u ovo vreme kada sam vrlo moguće budna i kod kuće?
Iskolačila sam oči ostavši zatečena.