Savršeno nesavršeni (Završena)

191. deo

M: ,,Laura, ti nikada nećeš biti poput Nenada. Čak iako budeš ubila nekog moraš znati da je to čovek koji je radio za tvog oca i koji bi tebe ubio da ti nisi njega pogodila."
Setim se sve užasne istine o čoveku koji je želeo da me proda zarad novca. Setim se načina na koji sam saznala odvratnu istinu, kojoj se nisam nadala, ali za koju nisam bila iznenađena. U mojim očima, tata je odavno pao. Mislila sam, dugo vreme, da ne može on biti gori, ali svaki put kada bi uradio nešto novo ubedila bih se u suprotno. Može biti gore. Uvek može postojati i to najgore.
J: ,,Šta ako pogodim pogrešnu osobu?"
On odmahne glavom.
M: ,,Nećeš. Znaćeš ko je ko. Zar bi pucala u mene?"
Iskolačim oči mahnuvši rukom pred sobom.
J: ,,Bože, ne."
Nasmejao se.
M: ,,Naš tim činimo samo nas troje a ostali ljudi koji nam pokrivaju leđa su Elizini ljudi čija je uloga manje važna ali moraju da ukrote polovinu radnika."
Zagledam se u jezero te se zamislim. Sarađivaću sa mamom koja me se iz nepoznatog razloga setila. Koji je njen plan? Koja je moja uloga? Rekla je da, ako je budem slušala, neću umreti.
Jeza mi prođe telom te cela zadrhtim.
Šta ako joj plan da me ubije? Šta ako želi da me se reši? Sve vreme ju je bilo briga i zašto bi sada imala želju da se sprijateljimo? Ja sam zapravo ta koja je najmanje važna ovde. Od mene se samo traži da bezopasno premestim ljude sa Kalemegdana u ulozi policajke. A šta onda? Da li tek tako treba da pucam ili me Mark s razlogom uči svemu?
Ali, ako je on na Elizinoj strani, zašto se onda tako trudi da mi pomogne i nauči me?
Okrenem se ka njemu.
J: ,,Hoćemo li ti i ja biti na istoj strani ove bitke?"
Iznenadim ga ovim pitanjem koje nimalo nije očekivao.
J: ,,Ili me učiš tako pažljivo kako bih se kasnije borila protiv tebe?"
Izraz lica mu bude ljutit i neodlučan. Gleda me bledo njegovim krupnim očima.
M: ,,Ti i ja smo na istoj strani."
Izvijem obrvu.
J: ,,A mama?"
M: ,,I ona je sa nama."
J: ,,Zašto mi nešto govori da nešto nije tako?"
Proguta glasno knedlu te mi priđe još bliže te nam se lica nađu na svega par centimetara razdaljine.
M: ,,Iako radim dugo sa Elizom svejedno sam obazriv sa njom. Budi i ti. Nije mi ništa rekla osim stvari koje sam tebi preneo."
Tiho je rekao, kao da će nas neko čuti u ovoj praznoj šumi.
M: ,,Ne želim da se plašiš. Ona je veoma pametna i iskusna u svom poslu. Nisam tako daleko od nje. Dao sam ti reč da ću te štititi."