Savršeno nesavršeni (Završena)

80. deo

Umornim očima tragala sam po internetu ženu po imenu Elizabet. U pretraživaču kucala sam ime svog oca i njeno kako bih došla makar do nekog traga ali, kada god bih otvorila neku od stranica gde se pominje to ime, nijedna žena nije bila ona sa slike. Nijedna od njih, pored mog oca, nije bila moja majka. Na večerima koje je često posećivao, posebno u Njujorku, sa njim bivale su isključivo prelepe i mlade devojke koje su možda malo starije od mene, a ponekad su to bile i one koje su moje godište. Tata je dobro znao koga da bira, a ja i dalje ne mogu da shvatim šta te devojke rade sa čovekom koji može da im bude otac. Zar je novac viši dostojanstva?
Ostavila sam se laptopa i uzela pismo koje sam već dosta puta pročitala pre nego što mi je palo na pamet da je tražim i po društvenim mrežama. Previše žena se zove Elizabet... Bezbroj naloga mi je izašlo i na Instagramu i na Fejsbuku. Odložila sam za neki drugi dan da proučim neke naloge.
Nakon trećeg čitanja pisma shvatila sam da je stvarno jako loša majka. U pismu, koje je poslala 23.07.2001. napisala je da ću da napunim jednu godinu. Ova žena čak ne zna ni kada me je rodila. Prvog avgusta iste godine sam napunila dve.
Kako toga može da se ne seća?
Pogledom sam iščitavala sve rečenice ponovo i ponovo. Ništa nisam uspela da protumačim između redova. Možda nije bilo poruka između ali svakako postoje tragovi i tvrdo rešenje da me je ostavila. Da je ostavila nas.
Složila sam uredno pismo i vratila ga u kovertu.
J: ,,Šta kriješ od mene, tata?"
Nalaktila sam se na radni sto i sklopila prste u trougao.
Previše dešavanja, previše novih informacija, novi ljudi... kako ću izaći na kraj?
Kao što sam rekla, jedino ću ja moći da se uvučem u sranja i da se kasnije sama iz njih vadim. Uvek si sam čak i kada se pored tebe nalaze ljudi. Koliko god govorili da te razumeju, ne mogu, jer se ne nalaze na istom mestu kao ti. A čak i da su u sličnoj situaciji, svako podnosi probleme drugačije.