Donor✔

22.

Surea's POV.

Što su se oni sad nagnijezdili ispred zgrade. Sigurno zbog Xaviera.

"Kuda idemo?" pitao me gledajući kroz prozor.

Samo sam šutila. Nisam ni sama znala.

"Zašto su ondje novinari?" pitala sam ja njega.

"Ne znam."

"Kako ne znaš, pa pitaj nekog, saznajj." rekla sam mu. Malo sam počela gubiti živce. Što su se sad našli motati oko zgrade. Xavier se još nije ni vratio na posao, trebao bi preksutra doktoru da provjeri je li sve u redu.

Počeo je tipkati na mobitel i onda odjednom stao.

" Što je bilo? Šta kažu?" pitala sam ne skidajući pogled s ceste.

"James mi je poslao jedan članak, i glavna slika je od nas dvoje kad smo ulazili u auto ispred Cascara. Tebi se vidi samo kosa no ja se vidim cijeli." rekao mi je. Hvala Bogu da sam se na vrijeme okrenula.

"Što piše u članku?" pitala sam

"Znači ovako: Mladi Xavier Sullivan, za kojeg naša javnost već neko vrijeme nije čula, pojavio se na ulicama New Yorka po prvi put nakon izlaska iz bolnice. Multimilijarder je snimljen ispred poznatog auto salona Cascar zajedno sa misterioznom djevojkom sa Bala. Njena prepoznatljiva ljubičasta kosa zaintrigirala je mnoge u pronalasku djevojke koja je očito osvojila srce našeg poznatog srco-lomca. Njezin identitet još nije otkriven no nadamo se skoroj službenoj objavi mladoga para. Za sada je neslužbeno tako da djevojke, još imate šansu."

Završio je s čitanjem na što sam ja samo zijevnula.

"Koji je idiot pisao taj članak?"

"Neki Gustavo." odgovorio mi je.

"Članak mu je glup koliko i ime." sad sam već bila ljuta.

Kako mogu samo takve gluposti pisati po internetu. Odkud im samo takve ideje.

"Uh tata me zove. Očito je vidio članak." rekao je te pogledao u mobitel. Vidla sam nelagodu u njegovom pogledu.

"Daj ga meni. Ja ću s njime razgovarati." Dao mi je mobitel te sam s lijevom rukom i koljenom vozila, a s desnom držala mobitel.

"Halo, Surea ovdje." javila sam se.

"Surea daj mi Xaviera, moram popričati s njime."

"Žao mi je no on sada spava. Umorio se od današnjeg izlaska." lagala sam.

"Dobro onda."

"Mislim možete vi meni reći."

"Istina, iovako si ti upletena u sve to. Slušaj. Xaviera odvezli iz grada na danas dok navečer novinari ne otiđu. Kad se budeš vraćala odi na stražnji ulaz garaže. On je samo za posebne prilike. Tamo će te pustiti zaštitar."

"U redu, a gdje da do tada budemo?" pitala sam vidjevši kako mi je ostalo još otprilike ⅓ goriva.

"Ne znam, snađite se. Sami ste se u ovo upleli, sami se izvucite iz svojih problema." rekao je i poklopimo slušalicu.

"I gdje ćemo sad?" pitao me Xavier.

Pogledala sam koliko mi je još goriva ostalo. Taman.

"Idemo malo u prirodu."

......

Vozili smo se skoro dva i pol sata do odredišta. Kad smo stigli ostala sam bez benzina 10 metara dalje od kuće.