Istorija ljubavi: Izgubljena na kocki ▪︎završena ▪︎

7. ' Kako je imao obraza da ti sve to kaže? '

Kad smo ušle u stan odmah nas je dočekala delegacija.
- Seko,kako imaš lep prsten. - uzviknula je moja sedmogodišnja sestra Nađa. 

Da,znam da zvuči čudno da u 24 godine imam sestru od 7 godina ali je tako. Moja mama me je rodila vrlo mlada,sa 19 godina. Tri godine posle mene dobili smo pojačanje u vidu mog brata Filipa. On je uvek bio moj zaštitnik iako je mlađi od mene. Kad sam imala 5 godina,rodila se Kalina. Ona mi je uvek bila podrška pa čak me i savetovala iako je mlađa. Pred moj 18. rođendan smo saznali da je mama opet trudna ali ona je tad imala samo 37 godina iako smo mi već bilo prilično odrasli,devet meseci kasnije smo dobilo potpuno pojačanje i oni su nam baš ulepšali život - Nađa i Noa.

- Nale,u pravu si. Kako ja to tek sad vidim a došle smo zajedno liftom? Nina, je l' to dijamant? - pitala je Kalina kroz nevericu prikrivajući usta rukom.

- Hajde pustite je da sedne. - ubacila se mama.

- Jesu li tata i Fića kod kuće? - upitala sam smeštajući se na garnituru.

- Fića je tu,sa Noom je u sobi,verovatno igraju neke igrice. Tata je u firmi,ima nekog dodatnog posla. - rekla je mama.

- Hajde Nađa,dušo sekina,idi zovi Fiću. -  nisam još ni završila rečenicu a ona je već otrčala.

- Gde je najbolji motivacioni govornik? - prodrao se Filip iz sobe pa je ubrzo i bio pored mene.

- Evo me Fićko. - rekla sam zagrlivši ga.

- Nina,šta ti je? Kao da si nešto bleda. - rekao je Filip zagledajući se u moje obraze.

- Imam nešto da vam kažem,trudna sam. - htela sam ja i da nastavim ali odmah su se njih četvoro stvorili oko mene i počeli da me grle.

- Postaću tetka,to je sjajno! - uzviknula je Kalina.

- I ja,i ja. - dodala je Nađa.

- Mi ćemo biti ujaci,je l' tako Noa? - pitao je Filip.

- Daa! - radosno je uzviknuo Noa.

- A šta je sa tobom bako Barbi? - pitao je Filip mamu koja je stajala sa strane i posmatrala nas.

- Ma daću ja tebi baku. - rekla je ona kroz smeh.

- To je istina,bićeš baka. - rekao je Filip.

- Ali ja imam tek 44 godine. - pravdala se mama.

- Dobro,bićeš mlada baka. - dodala je Kalina na šta smo se svi nasmejali.

- Znam,Srđa ti je dao taj novi prsten zato što ćeš da mu rodiš bebu? - upitla je Nađa.

- Nije baš tako,o tome sam htela da popričamo. Fićo,hajde molim te izvedi Nađu i Nou napolje,oni su mali za ovakve razgovore. - rekla sam ja na šta je on samo klimnuo glavom i odveo ih.

- Samo ću vam ovo reći : Srđana više nema u mom životu i nemojte mi ga više pominjati. On više ne postoji. Obe ste žene,razumite me. - rekla sam dok su me mama i Kalina grlile.

- Nemoj mi reći da ti je ponudio novac za abortus? - pitala je mama.

- Ne,nije,možda je nešto još gore u pitanju - prodao me je. - rekla sam dok mi je suza ponovo klizila niz lice.

- Šta? Kako to misliš? - skočila je Kalina.

- Ne znam kad ali počeo je da se kocka. Sinoć je igrao sa nekim dugogodišnjim kockarom. Prvo je uložio stan a onda i mene. - govorila sam već kroz jecaje.

- Dušo moja,smiri se,moli te mama. Smiri se zbog svoje bebe. - mama me je tešila.

- Kako je imao obraza da ti sve to kaže? - zapitala se Kalina.

- Nije mi on ni rekao. Od sinoć sam ga zvala više od trideset puta,nije dostupan. Ko zna gde je on sad. Sakrio se u neku mišiju rupu. Jedno vas molim : ne govorite za ovo tati i Filipu. Znate koliko su preki,neće se smiriti dok ga ne nađu,a onda ne znam šta bi bilo. Reći ćemo samo da se uplašio odgovornosti i jednostavno otišao. Molim vas. - rekla sam na šta su njih dve klimnule glavama.

- A šta je sa prstenom? - upitala je Kalina.

- Kao što vidite,ovo je verenički prsten. Dao mi ga je jedan momak. - rekla sam i kroz suze se osmehnula.

- Ma jeste,to si ti zaradila neke dobre pare u Francuskoj i onda sebi kupila prsten. - rekla je Kalina kroz smeh.

- Dobro,misli šta hoćeš. - odgovorila sam.