Istorija ljubavi: Izgubljena na kocki ▪︎završena ▪︎

21. ' Ne treba ništa, samo da mi pružiš šansu, da nam pružiš šansu. '

Okrenula sam se i videla ga ispred sebe.  Dole je imao sive trenerke, gore je bio bez majice a kosa mu je bila razbarušena i mokra.

- Šta ćeš ti ovde? Doručak ti nije još gotov. I što si bez majice? - upitala sam.

- Dobro je Nina, nismo deca. - rekao je on stavljajući svoje ruke na moj struk.

- Lazare... - rekla sam neodređeno.

- Nina... - tiho je prošaputao i zagledao se u moje usne a nedugo zatim ih spojio sa svojim. Taj poljubac mi je tako prijao.

Dok smo bili u braku, poljubio me je sano jednom i to na venčanju. To mi je i bilo najčudnije i nisam razumela zašto je uopšte sa mnom. Naš brak je više bio drugarski.

- Sad mogu i da umrem. - rekao je on.

- Šta lupetaš? Zašto? - upitala sam.

- Eto, poljubio sam te. - rekao je on.

- Poljubio si me onda kad smo se venčali, nije ti ovo prvi put. - rekla sam.

- To je bilo formalno, pred svima a ovo sad je... - tu je zastao.

- A ovo sad je zbog čega? - upitala sam.

- Zato što me privlačiš kao magnet i sve ove godine sam samo o tebi razmišljao ali nikom to nisam govorio. Govorio sam da si prošla i da si nebitna a bitna si, jedino ti si mi bitna. - rekao je on stavljajući ruku na moj obraz.

- Ja imam dete. - rekla sam.

- Znam to, a ti znaš da sam i onda bio spreman da to dete volim kao svoje pošto svoje ne mogu imati. - zadnji deo rečenice je rekao tišim i tužnijim glasom.

- Ne znam šta da ti kažem. - rekla sam tiho.

- Ne treba ništa,samo da mi pružiš šansu, da nam pružiš šansu. Ovog puta neću zabrljati i neću te ostaviti nikad. Molim te Nina. - rekao je on držeći me za ruke.

- Sad je tu i Maksim, šta njemu da kažem? - upitala sam.

- Reći ću da sam mu tata. - rekao je on kao iz topa.

- Lazare! - uzviknula sam više refleksno.

- Da li te je pitao nešto o tati? - pitao je on.

- Samo gde je i kad će doći. Ja sam uvek govorila da je negde daleko i da radi, da će doći jednog dana. - rekla sam.

- Pa evo došao sam i spreman sam da upoznam Maksima. - rekao je on.

- Ne znam da li sam ja spremna da upoznaš Maksima. - rekla sam nesigurno.

- Zašto? - upitao je on.

- On je tako slatko biće i mali je, brzo se veže za nekog. Ne bih podnela da on bude tužan. - rekla sam.

- A zašto će da bude tužan? Zašto tako pričaš u šiframa? - pitao je.

- Ako mi ne opstanemo,ako se nešto desi... - nisam završila rečenicu,stavio je prst na moje usne.

- Ništa se neće desiti. Ako će ti biti lakše, ne moram odmah upoznati Maksima. Kad ti budeš mislila da je pravo vreme, tad ćemo se upoznati. Može tako? - pitao je on.

- Želim još nešto, da niko ne zna da se viđamo, ni moja porodica, ni Aleksa, ni Anđela, niko. - rekla sam na šta me je on malo začuđeno gledao ali je samo klimnuo glavom.

- Ja sigurno neću reći tvojoj porodici ni Anđeli, to je do tebe. - rekao je on.

- Vidi, ako ćemo da gradimo neku vezu, hoću da to bude istinski i da uživamo u sitnicama. - rekla sam.

- Kako ti kažeš. - rekao je on i poljubio me u kosu.

- Hajde sad na brzinu da jedemo pa moram da idem. Već vidim portu u vidu moje sestre Kaline koja će me pitati gde sam bila noćas. - rekla sam pa smo seli da jedemo.