Istorija ljubavi: Izgubljena na kocki ▪︎završena ▪︎

22. ' Srećna sam zbog tebe i neću nikom reći. '

- Sigurna si da nećeš da te odvedem? - pitao je on dok sam obuvala svoje sandale.

- Sigurna sam, neko bi mogao da nas vidi. - rekla sam.

- Ali zašto to moramo da krijemo? Ti si slobodna i ja sam slobodan. - rekao je on gledajući me u oči.

- Ako smo se dogovorili a jesmo očekujem da bude tako. - rekla sam.

- Kad ćemo se ponovo videti? - pitao je on stavljajući ruke oko mog struka.

- Dogovorićemo se, hajde ne ponašaj se kao klinac. - rekla sam.

- Pa šta ću kad te volim. - rekao je on tiho.

- Šta? - upitala sam iznenađeno.

- Volim te. - ponovio je on.

- Da nije malo prerano za to? - upitala sam.

- Nije ako osećaš. - rekao je on.

- A ti to osećaš? - upitala sam.

- Već dugo godina to osećam. - odgovorio je.

- E sad već mislim da malo izmišljaš. - rekla sam dečijim glasom i nasmejala se.

- Ne izmišljam, tako je, samo to nisam nikad hteo da priznam ni sebi a pogotovo ne nekom drugom. - rekao je on.

Bila sam spremna da idem i krenula da otvorim vrata ali vrata su se otvorila spolja i pojavio se Aleksa.

- Do... Dobro jutro. - rekao je Aleksa zbunjeno gledajući nas dvoje ali sa nekim smeškom na licu.

- Dobro jutro kume. - veselo je rekao Lazar.

- Odavno to nisam čuo. - rekao je Aleksa.

- Šta to? - pitao je Lazar.

- Da si tako veseo. Jeste li vas dvoje opet zajedno? - pitao je Aleksa.

- Ne. - rekli smo nas dvoje u isti glas.

- Dobro, nije bitno, samo mi je drago da si opet srećan. Nina, ovakav je samo kad je sa tobom, kako ste se razveli, postao je nemoguć. - rekao je Aleksa.

- Sledeći put manje pij Lazare. Vidimo se Aleksa. - rekla sam i zatim otišla.

Kod kuće sam bila za nekih dvadeset minuta. U dnevnoj sobi sam zatekla Nađu i Maksima kako gledaju nešto na tabletu što mi se baš i nije svidelo ali znam da ni mama Nađi ne dopusta dugo da gleda u to.

- Društvo, ćao! - rekla sam užurbano, na šta je Maksim odmah skočio i doleteo do mene.

- Ćao mama! Gledam sa Nađom Maksimove avanture, zamisli on se zove isto kao ja. - radosno mi je saopštio Maksim dok se Nađa zadovoljno smeškala jer njih dvoje vode bitku da ne sme da je zove tetka. Verovatno je to i bio uslov da mu pusti taj crtani jer u svojih deset godina sigurno nije luda za Maksimovim avanturama.

- To je sjajno ali imam jedan predlog za vas, idemo na sladoled, šta kažete? - upitala sam.

- Idite vi, ja neću. - kratko je rekla Nađa.

- Nale? - rekla sam i upitno je pogledala.

- Ne mogu stvarno, zovi Nou pa vodi njih dvojicu. - rekla je Nađa.

- Maki, hajde idi malo kod Noe u sobu, mama mora da popriča sa Nađom. - rekla sam na šta je on klimnuo glavom i otišao.

- Hajde,sad smo nas dve same, reci seki šta ti je? - upitala sam grleći je.

- Juče smo bili kod Ane na rođendanu i on je poljubio Valentinu. - rekla je Nađa  tiho ali iznervirano.

- Ko je poljubio Valentinu? - upitala sam.

- Pa Relja, da li razumeš koliko me je povredio? Ja ga volim od prvog razreda a on tako. Da li si se ti pomirila sa Lazarom? - bilo je sledeće što me je pitala i to znatno življim tonom.

- Otkud tebi to? - upitala sam.

- Paa... čula sam kad je Kal rekla mami da nećeš spavati ovde nego kod Lazara. - rekla je ona sa sjajem u očima.

- Čovek više ne sme prespavati nigde a da svi nešto ne pričaju. Nale, reći ću ti odgovor ali to je za sad tajna. To znaš samo ti, je l' može? - upitala sam je.

- Može. - rekla je ona i pljesnula rukama.

- Jesam se pomirila sa Lazarom ali to za sad niko ne zna, tako smo odlučili. Molim te da ti paziš o tome posebno pred Makijem. Hajde, sad idi da se spremiš i seka vas sve vodi na sladoled. - rekla sam.

- Srećna sam zbog tebe i neću nikom reći. - rekla je ona, poljubila me i otišla.