Istorija ljubavi: Izgubljena na kocki ▪︎završena ▪︎

20. ' Eh, malo popio, ne bih rekla. '

Vratila sam se kod Lazara u sobu, otvorila njegov gardorober i uzela jednu njegovu majicu. Otišla sam do kupatila, istuširala se a zatim obukla tu majicu koju sam našla.

Ovo nisam radila ni kad smo bili u braku. Nisam nikad spavala sa njim čak ni u krevetu. Nikad nisam shvatila zašto. Uvek je govorio da ne želi da me sili i poštovao je to što sam bila trudna.

Legla sam tako i pokušavala da zaspim ali nije mi baš išlo. Vrtela sam se po krevetu dugo i tek negde pred zoru zaspala.

* Lazarova perspektiva *

Otvaram teške kapke. Baš sam se napio sinoć, ničega se ne sećam. Pogledam desno i imam šta da vidim, pored mene je spavala Nina.

Nisam je dugo video, lepša je nego pre. Čekaj, zar sam ja toliki moron da sam više od svega želeo da spavam sa njom i kad se to desilo, ja se apsolutno ničega ne sećam?

Budim se i polako otvaram oči. U trenutku vidim Lazara koji zamišljeno gleda u mene i drži se za glavu.

- Sinoć veselo, jutros preselo, a? - upitala sam uz blag osmeh.

- Boli me glava. - procedio je kroz zube.

- Pa normalno da te boli kad si se napio k'o čep.

- Šta se desilo među nama? - pitao je on.

- Među nama? Ništa. - odgovorila sam mirmo a on me je začuđeno gledao.

- Zašto si onda ovde? - upitao je.

- Ako ti smetam, odmah ću otići. - rekla sam ustajući sa kreveta.

- Ne Nina, nisam to mislio. - rekao je uhvativši me za ruku. Uputio mi je značajan i dubok pogled svojih braon očiju.

- Svakako treba da idem, ostala sam ovde da ne bi bio sam. Zovi Aleksu, baka mu je u bolnici. Zato sam ja došla sa tobom a ne on. - rekla sam i ponovo krenula da ustanem.

- Ostani još malo, molim te. - rekao je on i uputio mi svoj molećivi pogled. Izgledao je kao mali dečak koji moli za nešto, podsetio me je na mog Maksima.

- Šta ću ti ja? - upitala sam.

- Trebaš mi. - rekao je on tiho.

- Zašto? - upitala sam.

- Trebaš mi samo da budeš tu. Nedostajala si mi Nina, nedostajala mi je tvoja blizina, miris tvoje kose. - rekao je on.

- Ja mislim da se ti još uvek nisi otreznio. Idem nešto da ti napravim za doručak pa onda idem. - rekla sam.

Sišla sam dole i zatekla teta Mariju u kuhinji.

- Dobro jutro teta Marija, kako ste? - upitala sam.

- Dobro jutro Nina, nisam znala da si tu. - rekla je ona ljubazno.

- Srela sam Lazara sinoć, malo je popio. Aleksina baka je u bolnici pa sam ga ja dovela. - rekla sam.

- Eh, malo popio, ne bih rekla. Već sam i zabrinuta za njega. Kad ste se razveli, on je otišao u Ameriku. Vratio se pre oko godinu dana, od tada baš često pije. Nije to dobro, mlad je on. - požalila se Marija.

- Idi ti odmori, ja ću mu spremiti doručak. - rekla sam.

- Hvala ti mila i da ti kažem nešto, on tebe voli. Znam ga od kad je bio dečak. Imao je dosta devojaka i bio je svakakav ali tebe voli. - rekla je ona i otišla.

Spremala sam doručak i vizuelno sam bila tu a opet negde u mislima. U jednom trenutku, osetila sam nečiju ruku na svom ramenu. To nije mogao biti niko drugi nego on.

Okrenula sam se...