Istorija ljubavi: Izgubljena na kocki ▪︎završena ▪︎

12. ' Ninice moja, kad pre poraste? '

Avgust i septembar su protekli mirno i lepo za mene. Spremala sam se za svoj novi život.

Dvadeset osmog septembra smo se venčali. Nisam htela neku veliku svadbu. Tu je bilo malo prepirki jer kako on kaže  ' Lazar Lukić se ženi samo jednom u životu. ' Na kraju je ipak popustio i odlučili smo da to upriličimo u vrtu njegove vile. Da budem iskrena,malo se i plašim ovog dana. Zadnje dve nedelje nije onakav kakav je bio na početku. Ne znam da li se pretvarao? Da li sam mu ja jedini 'neosvojeni trofej' tinejdžerskih dana pa je morao na ovaj način?

- Seko jesi li spremna? - iz razmišljanja me trgne Kalinin glas.

- Ne znam,valjda jesam. - odgovorim nekako ravno na šta me ona preko pogleda.

- Nina,moraš biti sigurna u ovo. - kaže mi Anđela,moja buduća kuma.

- Biće to sve u redu. Dođite da vas sve zagrlim. - kažem a nakon par sekundi oko mene su bile mama,Kalina,Nađa,Anđela i Maja.

Ispred sobe me je čekao tata.

- Ninice moja,kad pre poraste? Kao juče da sam te vodio u park a sad stojiš ispred mene u venčanici. - rekao je tata grleći me a u oku mu zablista suza.

- E Maksime Vasiću, da mi je rekao neko,ne bih mu verovala da ću ovo videti. - mama ga je zadirkivala.

- Šta hoćeš? Ona je moje dete. Sećaš se Barbi kad smo išli u Diznilend pa ste vas dve uzele one rajfove sa Minie i ja sam rekao da ćete vas dve uvek biti moje devojčice? - nastavio je Maksim nekim melanholičnim tonom.

- I moje je dete,nije samo tvoje. Hajde nemoj biti kao neki deda. Nije joj se ništa desilo,samo se udaje. Ne seli se u Ameriku. - rekla je mama.

- Ne selim se u Ameriku ali verovatno ćemo na par meseci ići u Novi Sad. - rekla sam.

- Zašto? - pitao je tata.

- Lazarovi otvaraju predstavništvo firme tamo pa on mora biti tu na početku. - objasnila sam.

- Pa dobro, Novi Sad je blizu i ne ideš zauvek. - rekla je mama.

Uhvatila sam tatu pod ruku pa smo pošli u vrt.