Istorija ljubavi: Izgubljena na kocki ▪︎završena ▪︎

17. ' Nina Vasić je taj trofej koji mi je falio, to je završena priča. '

Bio je kraj avgusta i već se nazirao kraj leta ali večeri su još uvek bile lepe i tople.

Sedela sam u dnevnoj sobi kod svojih roditelja i vodila neke neobavezne razgovore sa Kalinom.

- Mama,zove te kuma Ađa. - kaže mi Maksim donoseći moj telefon i pokazujući Anđelinu sliku na ekranu.

- Hvala ljubavi. - kratko sam rekla a zatim se javila na telefon.

- Hej Ninuška,gde si ti? - čula sam veseo Anđelin glas.

- Ništa evo pričam sa Kal nesto onako neobavezno. Što? - upitala sam.

- Mislila sam da malo izađemo,onako devojački. - rekla je on kroz smeh.

- Endži,ja više nisam devojka,znaš to. Nisam ja više za izlaske. Ne mogu da ostavim Maksima. - rekla sam malo nesigurno očekujući njenu paljbu na odgovor koji joj se ne sviđa.

- Endži,vodi je, tako ti Boga, poludeće više samo u kući. Mi ćemo čuvati Maksima. - prodrala se Kalina.

- Šta se dešava? Kalina,zašto vičeš? - u sobu je ušla mama.

- Endži je zvala Ninu da izadu u grad a ona kaže da ne može da ide zbog Maksima. Ja sam rekla da ide, da ćemo mi čuvati Maksima. - izdeklamovala je Kalina.

- Kalina je u pravu,treba da ideš. To što si mama ne znači da ne trebaš da imaš vremena za sebe. Nećeš biti lošija mama ako povremeno izađeš. Maksimu pre svega treba zadovoljna mama da bi i on bio zadovoljan. Hajde sad,brzo na spremanje. - reče mama poljubivši me u obraz.

- Eto, čula si. Pobedile ste sve zajedno. Kad dolaziš po mene? - upitala sam.

- Doći ću ja uskoro pa ću te sačekati. - rekla je Anđela pa smo završile poziv.

U drugom beogradskom naselju...

- Lazare, dokle ćeš tako? - pitao je Aleksa svog druga koji je zamišljeno sedeo u svojoj kožnoj fotelji.

- Aleksa,pusti me! - nerovozno je rekao Lazar.

- Čoveče, ti ne živiš normalno kako si se razveo od Nine. Ne znam kakav si bio u Americi ali kako si se vratio ti nisi ni L od Lazara kojeg ja poznajem. Šta ti se desilo? Ako si voleo Ninu,nisi trebao tek tako da je pustiš. Nisi joj se jednom rečju usprotivio. Znaš li šta ona misli o tebi? Pričao sam s njom jednom prilikom. Ona misli da je ceo taj brak bio neko tvoje dokazivanje Srđanu,da si znao da je u Novom Sadu pa namerno je tamo šetao. Zašto si je pustio tek tako? Zašto Laki? - pitao je Aleksa zamišljenog Lazara.

- E pa vidiš, u pravu je, to je bilo zato. Sećaš se onog dana kad si je čekao na aerodromu? Rekao sam ti da je život igra, a žene su trofeji. Nina Vasić je taj trofej koji mi je falio, to je završena priča. - rekao je Lazar i udario rukom o sto.

- Lažeš druže,lažeš kume. Dobro se sećam kakav si bio dok si bio sa njom. - rekao je Aleksa prkosno.

- A kakav sam to bio? Hajde,prosvetli me! - iznervirano je uzviknuo Lazar.

- Bio si srećan brate,bio si srećan. - rekao je Aleksa.