Istorija ljubavi: Izgubljena na kocki ▪︎završena ▪︎

23. ' Mama, vidi, tata se vlatio! '

Otišla sam sa njih troje na sladoled a potom smo svratili u obližnji parkić da se malo poigraju. Sedela sam na klupi i nešto gledala po telefonu, očigledno sam se zamislila. U jednom trenutku sam samo osetila da je neko seo pored mene. Kad sam pogledala, blago rečeno sam se zaledila. To je bio ni manje ni više nego Srđan.

- Zdravo Nina. - rekao je kratko.

- Skloni se od mene, sa tobom nemam šta da pričam, sa tobom nemam ništa. - rekla sam nervozno.

To je bio prvi put da ga vidim posle svega ne računajući onda u Novom Sadu, tad sam bila sa Lazarom, tad sam bila zaštićena.

- Osim možda onog slatkog dečaka. - rekao je on a mene je prošla jeza. Delovao mi je tako strašno kao da je istina sve ono što su za njega pričali u srednjoj ali još pet puta gore.

- Ne lupaj gluposti, Maksim nije tvoj sin. Ti imaš ćerku u Novom Sadu,ostavi me na miru. - rekla sam pomerajući se na drugi kraj klupe jer se on približavao.

- Ja ne verujem da si bila sa Lukićem i sa mnom u isto vreme, to si rekla da bi mi napakostila. Ja sad idem da se upoznam sa svojim sinom. - rekao je on, ustao i krenuo ka delu gde su se deca igrala.

Krenula sam za njim ali imala sam osećaj da me noge izdaju. Koliko god sam želela da budem brža, toliko sam išla sporije.

U sledećem trenutku sam videla Lazara kako užurbano pomaže Maksimu da se popne na veliki tobogan. Nije me poslušao ali hvala mu, spasao me je velike nevolje.

- Mama, vidi, tata se vlatio! - vikao je Maksim.

- Da mili, to je divno. - odgovorila sam prilazeći.

Srđan je samo skrenuo na neku stazicu i izgubio se iz vida.

- Hajde malo se još vi poigrajte, moram da popričam sa Lazarom.

- Ali mama, hoću da budem sa tatom. - protestvovao je Maksim.

- Ne brini mili, tu sam i više nikad neću da idem. - rekao je Lazar.

- Stvarno? - veselo je upitao Maksim.

- Da, stvarno. Hajde igraj se sa seka Nađom. - rekao je Lazar.

- Ne,ona mi je tetka ali mi ne dā da je tako zovem. - rekao je Maksim.

- Da, tetka ti je. Dobro,zovi je samo Nađa,nemoj se svađati, ti si dobar dečak. - rekao je Lazar spustivši ga na pod.

- Idemo Maki. - rekla je Nađa dajući mu ruku i samo mi namignula.

- Hvala ti. - rekla sam tiho grleći Lazara i skoro zaplakala.

- Za šta? - upitao je on podižući moju bradu.

- Što si bio ovde,moglo se dogoditi nešto strašno. - rekla sam.

* Lazarova perspektiva *

Nina je otišla, seo sam u dnevnu sobu a Aleksa pored mene.

- Vidi druže,nemoj misliti da te teram,znaš da te volim k'o brata ali moram da idem,hitno je. - rekao sam na šta je on složio ozbiljnu facu.

- Dobro,hajde ali šta je toliko hitno. Do malo pre si delovao spokojno. - rekao je Aleksa.

- Pa malo pre je ona bila tu i bila je bezbedna a sad više nije. - rekao sam.

- Nina? Šta je u pitanju? - pitao je je Aleksa.

- Kockarski pacov je ponovo u Beogradu. - rekao sam iznervirano.

- Šta? Stvarno? Hajde onda požuri,šta čekaš? Samo, molim te, budi pažljiv i ne pravi gluposti. - rekao je on pozdravljajući se sa mnom.

Otišao sam da se obučem a zatim se parkirao blizu zgrade gde žive Ninini i čekao. Sedeo sam sigurno pola sata a onda sam video njih četvoro da izlaze iz zgrade. Otišli su u obližnju poslastičarnicu a posle toga do parkića. Deca su se igrala a Nina je sedela na malo daljoj klupici, očigledno ima poverenja u Nađu i Nou što se tiče Maksimove bezbednosti.

Maksim se klackao sa Noom dok je Nađa bila na drugom mestu. Prišao sam polako da se ne bi uplašila.

- Ćao Nađa, sećaš se mene? - upitao sam.

- Da Lazare, znam te. - rekla je ona.

- Slušaj,moramo da uradimo nešto bitno za Ninu i Maksima. - rekao sam a ona me je pažljivo pogledala.

- Znam da ste vas dvoje zajedno ali to je tajna, ne brini neću ja nikom reći. - rekla je ona.

- Ne, nije to. Znaš Srđana, on se vratio i mota se ovuda. To je opasno za Ninu i Maksima. Sad treba da odemo do Maksima,ja ću reći da sam mu tata a ti to treba da potvrdiš, tebi veruje. - objasnio sam joj.

- Seka se neće ljutiti na mene? - upitala je oprezno.

- Neće,veruj mi, biće ti zahvalna. - rekao sam.

- Dobro,idemo tamo. - rekla je Nađa.

Noa me je prvi spazio i čudno me pogledao a Nađa mu je samo pokazala da ćuti.

- Maki, vidi ko je došao! - rekla je Nađa.

- Ko? - upitao je maleni dečak zelenih očiju i zlataste kose.

- Došao je tvoj tata. - rekla je Nađa.

- Ne,on ladi daleko, mama mi je lekla. - rekao je Maksim.

- Da, bio sam daleko ali sam se vratio. - rekao sam dok je on i dalje sumnjičavo gledao svojim zelenim očima.

- Noa, da li je to moj tata? - pitao je Maksim.

- Jeste. - kratko je odgovorio Noa.

- Nađa, da li je to moj tata? - pitao je i nju.

- Jeste, već sam ti rekla. Zar ne veruješ svojoj tetki? - rekla je ona na šta su se Noa i Maksim nasmejali.

- Tata! - uzviknuo je Maksim i potrčao mi u zagrljaj. Dugo nisam osetio takvu sreću i takav spokoj, to je bio neverovatan osećaj.

Primetio sam da on ide ovamo. Kako se samo usuđuje posle svega? Za njim je išla Nina.

- Mama, vidi, tata se vlatio! - vikao je Maksim dok sam mu pomagao da se popne na veliki tobogan.

- Da mili, to je divno. - rekla je ona prilazeći.

On je samo negde skrenuo. Neka se izgubi i ne prilazi nam više.

Nina je poslala decu da se još malo poigraju da bi popričala sa mnom.

- Hvala ti. - rekla je kratko grleći me.

- Za šta? - upitao sam podižući njenu bradu.

- Što si bio ovde,moglo se dogoditi nešto strašno. - rekla je ona.

- Zar misliš da bih dopustio da se vama dvoma nešto desi? Jutro sam proveo sa tobom, Maksim mi je rekao 'tata' , koliko god je moglo da krene po zlu,ja ću ovaj dan pamtiti kao da mi je drugi rođendan. Danas sam osetio istinsku sreću. - rekao sam, a ona se samo osmehnula i vratila u moj zagrljaj.