Kada od najranijeg djetinjstva gledaš pakao, odrastaš u njemu, osjetiš da si i sam njegov dio. Prepustiš se ili se boriš, nema trećeg. Gledao sam ga, doživio, ali mu se nisam prepustio.
Pisana od:18.03.2021.- 02.05.2021.
04.04.2021 #1 shortstory
- Ti si znao - kaže i priđe na korak od mene. - Znao si da ova žena trpi nasilje, a ja nisam imala pojma. Sram me je. Živi dva kata ispod mene - ne odgovorim ništa. - Jesi li ga... Jesi li oslobodio ovu napaćenu dušu patnje? - kimnem potvrdno, ona uzvrati isto tako. - Znam da to nije u redu, da nije ispravno, ali ne mogu reći da mi je žao tog gada. Tko god on bio i kakav god razlog imao za to što je činio nije zaslužio ništa bolje od onoga što mu se dogodilo - oćutim opet. - Tražila sam te. Tražim te od noći kada si me spasio. Zašto si samo otišao, zašto si me samo ostavio i nestao bez traga? Nisam stigla ni da ti kažem hvala. Nisam stigla da te pogledam, da ti vidim lice. - korakne sasvim blizu, ja ustuknem.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
- Bila si na sigurnom - progovorim ne zato što želim, nego zato što moram. - To je dovoljno.
- Željela sam da znaš da koliko sam ti zahvalna. Da znaš što si učinio za mene. Znaš li da si...
- Znam. Nisam mogao dozvoliti da ti naudi. Isto kao ni ovoj ženi, kao nijednoj drugoj. Točka. Nema dalje. Bilo je, prošlo je. Nadam se da ti se to više nikada neće ponoviti.
- Mislila sam da te više neću vidjeti. Tražila sam te posvuda. Ti si kao duh. I sada... Sada si ovdje, molim te ostani. Želim da...
- To se neće dogoditi. Prestani me tražiti, prestani što god da činiš.
- Želim znati tko si. - digne ruku koja krene prema mom licu, uzmaknem još korak nazad.
- Ne.
- Ne mogu prestati misliti na tebe. Nešto me vuče, nešto što ne mogu da opišem. Molim te...
- Ne trebaš u svojoj blizini nekoga poput mene. Samo idi unutra i nastavi sa svojim životom Reini.
- Znaš moje ime? Naravno da znaš. Vjerujem da znaš imena svih žena koje si spasio.
- Ne. Ne znam. Nijedno osim tvog - osmijeh pređe preko tih punih usana. Prokletstvo Eon, hajde sve joj sad reci kretenu. Reci joj da misliš na nju dvadeset osam sati dnevno, da je uhodiš svakog prokletog dana. Da znaš gdje je, s kim je što radi; ma hajde majmune sve joj reci jer kako tvoja jezičina kreće da plete ima da joj ispričaš o njoj što ni sama jadna ne zna. - Idi Reini, bolje je za tebe. Zaboravi da postojim, nisam ja tu da bi se družio. Tu sam da očistim zlo iz ovog grada. - okrenem se da pođem, osjetim da je krenula i ona.
- I ja sam ti zahvalna zbog toga. I ne zamjeram ti. Ne mislim da si loš jer si ubio te ljude. To nisu ljudi, to su sotone. Ti si poseban... Osiris. - kako to kaže natjera me da okrenem glavu prema njoj.
- Znaš li tko je bio Osiris malena?
- Znam. I ti nisi takav, ti...
- Odustani! Samo se makni. Prestani da tražiš, što god imaš u svojoj glavi drugačije je u stvarnosti. Puno drugačije. Ti si predivan, nježan leptir, ja sam nasilnik koji ubija nasilnike. Vidiš kako to zvuči?
