RAUL - Igra ćutanja, 2. deo (izdata, decembar 2022.)

Poglavlje XVI

Dečurlija se za tili čas sjurila niz hodnik do mesta gde su bili Raul i Tesa. Ugledavši ih, Raul je ustao, a oni su stali na korak od njega i nekoliko trenutaka ga samo posmatrali... radoznalo i ispitivački gledajući u ujaka koga dugo nisu videli, sa jasnom dozom nedoumice šta sledeće da urade jer nikada im nije bilo jasno zašto je iznenada prestao da dolazi i zašto njima nije bilo dozvoljeno da ga posećuju. U početku su zapitkivali i Tesu i Magnusa o Raulovom i Kruzovom čudnom i nepovratnom odlasku sa imanja, dobijali su neodređene, a ponekada i nervozne odgovore - tipa morali su, nešto im je iskrslo, doći će, ne postavljaj suvišna pitanja... - koji im nisu bili jasni, posebno iz razloga što su i do njih dopirale razne priče koje su se ispredale o njihovim ujacima-stričevima. Markos se čak i potukao sa dečakom iz škole koji mu je rekao da je njegova porodica verna kopija Adamsovih i da je čak i prevazilazi po bizarnosti. Kruza je uporedio sa izgubljenim ujakom Festerom, Raula sa Lurčom, sestre mu je nazvao luđakinjama, Sredom I i Sredom II, a njega pogrdno oslovio Pagzlijem I, pitajući ga gde skrivaju Stvar.

Raula presekoše njihovi pogledi i vraški je bolelo... U dečijim očima vrcala su pitanja za čije je postavljanje, očigledno, trebalo dobiti dozvolu od Tese, gledali su naizmenično u njega, pa u nju. Pored pitanja dešifrovao je i prekor što im je uskratio sebe, jasno je to video, pogotovo u pogledima dečaka jer su bili stariji i više su pamtili dane koje su proveli pored ujaka. A opet preko svega, kao nevidljiva koprena, rastezala se ljubav koja je uprkos razdvojenosti opstala u dečijim srcima, ona ljubav izgrađena na Raulovoj nekadašnjoj posvećenosti njima. Tesinu i Magnusovu decu voleo je jako i njihovo odsustvo u njegovom životu bio je još jedan teg koji je dodat težini onoga što je Zita učinila. Oduvek je porodicu smatrao za nešto uzvišeno i ono najvrednije što može imati jedan čovek, možda iz razloga što se njegova primarna porodica brzo raspala i što mu je uprkos ljubavi koju je dobijao od Magnusa i Tese falila ljubav roditelja jer tu ljubav ne može ništa ni da zameni ni da nadomesti, njeno odsustvo kao i prisustvo formira ličnost jednog čoveka. Ko je to bolje znao od njega!

Kada je u svojoj trinaestoj godini ostao bez oca za koga je bio jako vezan, mislio je da se tada srušio ceo svet, a kada je u petnaestoj svojim očima video kako majka samoj sebi oduzima život tada mu se zaista srušio ceo svet. Magnus im je servirao priču kako je iznenada umrla u snu, a on je ćutao iako je sve video - kada je poslednji put udahnula i poslednji put izdahnula, njen samrtni trzaj i poslednji izraz u očima, a videla je i ona njega, poslednjim pogledom pre nego što su se ukočile očne jabučice; okamenjen i bez glasa gledao je i kada je Pedro Mačka pokušao da je spase... i kada je došao Magnus; video je tugu i suze u Magnusovim očima, a onda njegovu nadljudsku snagu i prisebnost... njihovu mrtvu majku odneo je na rukama u njenu sobu i namestio je da spava i tek ujutru im saopštio da je umrla. Kruz je zaplakao, a on više nije imao suza jer se tokom noći, kada je Magnus otišao da telefonira mrtvozorniku, preko terase popeo do majčine sobe i neko vreme proveo sedeći pored njenog mrtvog tela, a ostatak vremena, do jutra, sakriven pod njenim krevetom pošto je kasno čuo ponovni Magnusov dolazak u sobu. Hteo je da se sâm oprosti od majke i na kraju to nije uradio jer nije mogao da joj oprosti to što je uradila, ostavila ih je... i nijedan razlog nije bio dovoljno dobar da bi opravdao njen postupak. Sakriven pod krevetom plakao je nemo, gutajući suze i jecaje... i od tada nikada više nije zaplakao, čak ni kada su majku polagali u grob. Nakon njene sahrane usledili su dani apatije i letargije, apsolutne ravnodušnosti prema svemu. Ništa nije moglo da ga uteši niti da mu nadomesti gubitak roditelja. Počeo se zatvarati u sebe i patiti u tišini, stalno u mislima sa poslednjim majčinim pogledom. Iz dana u dan čilila je njegova živost i energija, a njihovo lagano nestajanje nije mogla da zaustavi čak ni stručna pomoć doktora Gomeza kome ga je odvodio Magnus dva puta sedmično. Razlog neuspeha svih koji su pokušavali da ga iščupaju iz tog stanja potpune ravnodušnosti nije bila njegova emotivna slabost i depresija kako je stajalo u zelenom kartonu psihijatrijske klinike, i kako su svi mislili uključujući i Kruza koji ga je najbolje poznavao, već naprotiv priroda njegovog karaktera, njegova sposobnost da voli bez ograničenja i nesposobnost da oprosti. I ko zna do kada bi to stanje potrajalo da ga nije prodrmao Magnusov susret sa Leticijom Navaro, a kasnije i njihova veza.