Gospodin Idealni ✔️🔚

Prolog

Mrzim red na semaforu! I vozače koje trube nervozno; jebote svi smo mi nervozni zbog gužve. Kasnim! I to debelo kasnim. Moja kompanija "Gold" zapošljava na hiljade ljudi, ali ja nemam glavnu odgovornost i to je ono što mi ne stvara pritisak. Naravno da volim svu moć koju posedujem, ali nisam neka posebno odgovorna osoba. Kao najmlađi član porodice imao sam i tu čast da budem razmažen; bogata beba koja samo izlazi i vozi skupe automobile. Bilo bi tako, da Colton nije taj koji me konstantno ubacuje u projekte i da me Casey ne tera na rad. Moj posao je lak. Samo sednem u crnu kožnu stolicu i čačkam telefon; naravno ima i sastanke na koje moram prisustvovati i e-mailove koje moram pročitati; nije toliko loše.  Među braćom ja sam najmanje ambiciozan i taktičar, pošto sam potpuno staložen. Iskucam  Trevoru poruku da ću malo zakasniti zbog saobraćajne gužve.

I onda gledam brojeve u telefonu; ne javljaj se puta dvadeset, ne javljaj se ako ti je stalo do života sto puta; hitno kao majka, nemoj se javiti ako nemaš drugu.  Talia jedan, eh ona je zgodna, dugačkih nogu i lajavog jezika ništa posebno ona otpada. Lydia  je plastična cica - tako mi je i upisana, ona mi konstantno šalje poruke ali je na ignore. Veze za jednu noć su odlična stvar, jer posle nemate obaveze prema njima. Samo su dobar seks i sutra ih zaboraviti kao da nisu bile tu. Zvuči grubo, kao da ih iskorištavam, mada nije ni bitno. Odeća na podu, zgužvana posteljina i prevrnute flaše skupog vina - uglavnom je devojka već otišla, a ona koja je ostala reši me jutarnje erekcije. Zato meni nije bitno koja je, samo da je zgodna i pogodna, nije bitno ni što trči za parama, to mi nikako nije važno. Savršen sam! Imam lepe crte lica i zgodan sam. Nisam uopšte skroman, zaista sam presavršen, vučem jebeno dobre gene i mogu da se pohvalim visokim i mišićavim telom. Da, tanka je granica koja razdvaja granicu ega od samopouzdanja, ali znam koliko vredim.

Napokon smo se pokrenuli, kada već kasnim mogu zakasniti još malo, pa vozim prema pekari u kojoj doručkujem nakon trčanja. Gladan nikako neću izdržati nervoznog Caseya i nikako nadrkanog Coltona i puls na tome Trevora koji je u žestokom naboju sa ženom; neka se više razvedu u miru. Znam da će mi se popeti na glavu, a ja ću kao i uvek mirno stajati i slušati, ali danas nisam raspoložen za tri nervozna brata. Naglo zakočim i izletim iz auta.

„ Jebem ti!", opsujem glasno zahvalan što sam na vreme uspeo zakočiti i što nisam udario devojku. Ustane i krene prema meni, mogu reći jako agresivno. U širokoj je trenerci gornjoj i doljnoj, isto tako nekoj jaknici i na sve to je nabacila naočare koje su joj spale.

„ Ti idiote koji ne gledaš kuda voziš; pitam te ko ti je dao jebenu dozvolu? Snobu! Misliš što si bogat da možeš da pregaziš nekoga i tako ga ostaviš i izvučeš se?", viče suviše glasno i jako prosto se izražava da to učini da nas par znatiželjnih ljudi okruže. „ Naravno! Tatica će ti platiti sve i da ubiješ nekoga! Majmune bezobrazni!", nisam nervozna osoba ali ova mi izvlači svaki živac, zbog čega se mrštim. Sićušna je, veoma niska naspram mene, ali i veoma hrabra kada me napada s tolikom dozom agresije.

„ Jel' si dobro?", glupo je pitanje. Pretrpela je strah, uplašena je, zato je i nervozna, ali ona je ta koja je izletela, nisam ja kriv.

„ Duvaj ga!", vikne toliko glasno i približi mi se skroz. „ Moglo je svašta da mi se dogodi! Ti me pitaš; kako sam? Kako mogu jebeno da budem? Zar ne vidiš glupane da nisam dobro?!", viče i maše rukama kao da se pokušava rešiti muva. Jebem ti sve! Samo mi je trebala ova ludača! Bolje da nisam skrenuo ovom ulicom, da sam nastavio pravo. Ova će mi doneti nevolju i ko zna koliko ću se baviti s njom.

„ Smiri se!", spustim ruke na njena ramena, stresla se i izmakla.

„ Ne diraj me bre!", vikne.

„ Nemam vremena da se bezveze ganjam s tobom! Nisam te udario, uspeo sam da zakočim i izašao sam da ti pomognem. A to što si ti bolesna ludača koja ne gleda i što izleđe pod aute nije moj problem!", nervozno pomeri kosu iza uha i onda ugledam slušalice i to me dodatno iznervira. „ Mala jel' se namerno bacaš ispred auta? Očekuješ veliku sumu novca kako bi se slučaj zataškao, ali sada si besna pošto se tvoj plan nije ostvario do kraja; nisam te udario!", posmatram kako steže pesnice, otvara i zatvara usta kako bi nešto rekla ali reči ne izlaze iz nje. „ Uz to mogu pozvati policiju ako to želiš, mada nema potrebe da zovem jer na nogama si sposobna ratoborna da isteruješ pravdu za koju si daleko od u pravu. Na tebi je da biraš!", posložim sve karte na sto, jer znam da nisam kriv i bez obzira drago mi je da je nisam ni okrznuo.