Gospodin Idealni ✔️🔚

7 poglavlje

Strah koji mi je strujao venama dok sam nemoćno čekao da se probudi. Sedeo sam u kancelariji i dobio poziv od stražara, koji mi je objasnio kako neka devojka pokušava da uđe s koferom. Mislio sam da se radi o nekoj napasnici, ali kada sam je ugledao kako se drži za grudi i bori se sa vazduhom potrčao sam i jedva stigao da je uhvatim. Smestio sam je na kauču i onda je umivao vodom, ali to ništa nije pomoglo. Da sam onda potpuno bespomoćno čekao da se probudi. Kada je izgovorila da ima sedamnaest gotovo sam svaku dlaku s kose počupao. Kleknuo sam pred njom i naslonio glavu na njene noge, nije dobro, nimalo nije dobro, a jedino što mogu da učinim je da budem uz nju. Ona neutešno plakala, boreći se s problemima na glas.

„ Šh, smiri se", ustao sam i seo pored nje „ Dođi, malena", smestila se na moja krila, glavu naslonila na moja prsa i plakala. Tešio sam je dodirima, mazio sam je, govorio sam joj da se isplače jer joj je to potrebno. Potrebno joj je rame za plakanje, jaka podrška koja će učiniti da se ona oseća bolje. „ Postoje stvari koje su nam svima potrebne dok smo bili deca: ljubav, srećan, naklonost i podrška. Ti se kao dete nisi osećala voljenom i zato ti je teško ceniti sebe u životu. Ti si divna, lepa, pametna, a treba će ti vremena da poveruješ u to"

„ I ti si imao teško detinstvo", podigne glavu s mojih prsa, pogled joj tužan i bolan. Palčem joj izbrišem suze i nasmešim joj se. Nelagodno mi je da pričam o mom srećnom odrastanju sa savršenom porodicom i predivnom odrastanju.

„ Zapravo ne, meni je bilo lepo", izustim i počešem se po glavi jer mi je neprijatno. Ona je imala jako teško detinstvo ispunjeno batinama, svakakvim mučenjem. Potisnem bes u sebi i stežem vilicu jer ne želim da oseti koliko mi se gadi ta veštica od njene majke.

„ Hoćeš mi ispričati?", tiho upita.

„ Odrastao sam divnom majkom i tatom koji su zaista divni roditelji i trojicom braća", izgovorim samo to.

„ Još?"

„ Pa nema tu šta puno da se kaže. Roditelji su mi divni i primer pravog i zdravog braka i veoma su zaljubljeni jedno u drugu posle toliko godina istom jačinom", nasloni ruke na moja ramena i posmatra me tako slatko.

„ Na koga ličiš?"

„ Imam crte lica dosta na majku, ali imam i tatinih, tu sam nekako pomešano", izvijem usne u mali osmeh.

„ Hm, zanima me kakva je jedna normalna porodica", sranje. Jebeno sranje! Pomeri se zadnjicom tako da tačno sedi do kurca. Gade! Ne razmišljaj o tome. Misli na nešto gadno.

„ Kao najmlađi član porodice ja sam maza, i ako sam odrastao mama me smatra svojom bebicom, što zna biti naporno. Pogotovo onda kada ti ispred drugih tepa bebice. Pa braća su mi dosta slična fizički, ali ovako smo dosta različiti karakteri. Jedan je nervozno nepristojno stvorenje, drugi je direktan i takođe nervozan, treći je gad one vrste za koje pomisliš da leti previše visoko i da ne podnosi nas smrtnike, uz sve to je perfekcionista i taktičar i takođe ume biti jako neugodan i nervozan. Otac je ona vrsta robota koji se užasno samo fokusira na posao, odgajao nas je da budemo jaki, ali i on je bio dosta popustljiv. Imao sam lepo i bajkovito detinstvo", pričam joj a ona me gleda toplo, s tim lepim očima u kojima ima mnogo boli i tuge.

„ Da li se često viđate?"

„ Svaki dan, apsolutno smo jako povezani. Imamo zajedničku firmu i svaki dan smo zajedno"

„ Volela bih i ja da imam toliku porodicu", pomazim je prstima po licu. „ Ti si jedini koga imam i užasno se bojim svega"

„ Bezbedna si sa mnom, toliko da te ne bih pustio da odeš, sve i da želiš", ćutimo neko vreme. Razmišljam o njoj i o svemu, znam da ovo ne može samo tako da ide. Trebam izbaciti iz misli njeno telo jer sam joj potreban. Jer jebeno je želim jebati, učiniti svojom i po prvi put ostavljam svoje potrebe po strani, ona mi je važnija od seksa. Za vezu nisam sposoban, a ona nije zaslužila da je pojebem i šutnem.

„ Tvojoj devojci ne smeta što sam ovde?", upita posle par minuta tišine. Izgovori to dosta nesigurno i sramežljivo.

„ Nemam devojku", odmah joj stavljam do znanja da se ne bi osećala neugodno zbog prisnog položaja u kojem se nalazimo.

„ Uh! Znala sam!", ustane i krene hodati desno-levo.  „ Ne možeš biti toliko idealan! Duhovit, mišićav, zgodan, velikog srca uz to jakog karaktera", nabrajale je na prste i toliko je bila slatka. „ Znala sam da imaš neku manu! Ali to je. Mislim nemam ja ništa protiv takvih osoba. Kako si ti gej? Kako? Mislim od toliko žena kako možeš da voliš muškarce?", brbljala je „ Tačno sam znala da ti nešto nedostaje. Jel' ko može biti tako savršen?", smejem se glasno na njene gluposti. „ Nisi gej, zar ne?", poklopi lice rukama i zaćuti. Ustanem s kauča i priđem joj u jednom koraku. Sklonim joj ruke s lica i podignem joj glavu kako bi me pogledala, jasno se ocrtava nelagoda, obrazi su joj rumeni. 

„ Nisam gej!", izgovorim gledajući je u oči koje traže spas od mog intenzivnog pogleda.

„ Ovaj. Uh!", spetljala se. „ Izvini! Ljutiš se?"

„ Niko mi to do sada nije rekao! Ali ne, mala ne ljutim se", štipnem joj obraz i ona još više pocrveni.

„ Sramota me je sada, jako, jako", opravda se.

„ Slatka si", spustim usne na njeno čelo i osetim koliko drhti od moje blizine. Uhvatim njenu ruku i povedem je do kauča, smestimo se i onda započnem ozbiljnu temu.

„ Vidi mala, svesna si da ne možeš samo tako da ostaneš?", ona klimne glavom „ Srediću sve, ništa se nemoj brinuti. Biću tvoj staratelj", iznenadim nas oboje ovim.

„ Kako će to ići?", upita zbunjeno.

„ Ne želim da shvatiš pogrešno, ali preko suda apsolutno nećemo ništa dobiti. Tvoja reč je protiv njene bez ikakvih validnih dokaza. Uz to živiš s dosta starijim muškarcem i tu ona može svašta da napakuje. Vuklo bi se mesecima i onda bi ti samo bila još više povređena. Rešiću to mirnim putem", novac otvora sva vrata. Svakako njena majka nije zagrejena za nju, apsolutno je nije briga šta će se dogodi s njom, ali svakako će joj biti bitno da ne završi u zatvoru. Prepustiće mi starateljstvo i to lagano. Uz to neće proći tako glatko, jer ću joj srediti debelu kaznu.

„ Verujem ti! Učini ono što  moraš", nasloni glavu na moje rame i ćuti.

„ Sastavi me, izleči moje rane i učini da zaboravim na prošlost", tačno znam da će me ova devojka doći glave.

„ Nisam ti potreban ja mala. Ti si dovoljno jaka da pomeriš brdo. Ja sam ti samo podrška, u svemu", široko se osmehne i u tom trenutku mi je predivna. Probudila je u meni ono što ne umem da objasnim. Hoću da joj budem podrška i uteha, a hoću i da budem i više od toga.

„ Znaš da si ti moj zaštitnik?", upita me i samo joj potvrdno kliknem glavom.

Sedimo u kuhinju i jedemo suši. Tačnije Eva pokušava koristiti štapiće i tako je slatka njena namrštena faca. Uhvatim je za ruku i namestim joj i pokažem, ali njoj ponovo ne ide. Nasmejem se njenom slatkom nerviranju, kada ona prosto krene rukama jesti. Posle toga igramo fifu, i jebeno se pitam, kako sam proveo i noć s njom umesto u kafiću.