Gospodin Idealni ✔️🔚

8 poglavlje

Pogledam se u ogledalo, crne duboke pantalone do struka i dole su uže i bela majica. Delujem mnogo drugačije u ovim užim stvarima i osećam se jako nelagodno. Ne stoji mi loše, a opet imam osećaj kao da sam slonica u ovome. Ajde, možeš ti to! Reči koje dosada nisam ponavlja sebi, izgleda od jutros utiču na mene jer se napokon osećam srećnom. Travis je učinio da budem srećna, nasmejena i opuštena. Pojavio se i naučio me da letim nogama na zemlji. Ne poznat mi je taj osećaje u vezi njega, toliko me je čarobno sastavljao na komade da nisam mogla prestati razmišljati o njemu. Kada je on tu uz mene, kao da je sve tu, kao da je svet u mojim rukama. Po prvi put sam zaspala lagano uzbuđeno bez briga i problema. Zaspala sam s njim u mislima. Izađem iz sobe sa osmehom na licu i krenem u kupatilo kako bih se malo dovela u red. Što pre nikada nisam radila.

Otvaram vrata i ostajem u šoku.Srce mi je lupalo od uzbuđenja. Ostajem bez daha, svesna da slinim po njemu. Udahnula sam, pa ponovo pogledala ka njemu. Njegovi izvijani trbušnjaci jasno su videli, terajući jednostavno da zure u njega. Moj pogled se zalepi za njegovo međunožje, od čega mi je zastala gnedla u grlu.Zbog načina na kojeg sam ga posmatrala osetila sam stid i sigurna sam da su moji obrazi rumeni. Osetila sam čudne čvorove u stomaku.Žurim u njega, njegova veliki penis koji je u opuštenom izdaju. Šta ja to radim? Izađi! Govorim sebi, ali noge nikako da sarađaju. Kapljice vode spuštaju se niz njegovo telo. On ne svestan mog prisustva ruku spušta ka onom delu gde je moj pogled prikovan. Pomera ruku i navlači. Buljim u njega šokirano i progutam vazduh. Doslovno kao da sam skamenjena. Upala sam u kupatilo bez kucanja i zatekla ga takvog, umesto da izađem ja stojim i posmatram ga. Znam da mi obrazi gore i sama gorim, osećam čudnu vatru u letu, neki čudni trnci dolaze do mojih intimnih delova. I bude mi jasno, što mi se događa, ono što dosada nikada nije. Napaljena sam! Zbog toga osećam ogroman stid. Progutam pljuvačku, nakon što me pogleda svojim plavim intenzivnim očima. Izletim zalupim jako vratima, nemam vazduha. Oslonim se na vrata i glasno dišem. Potrčim prema mojoj sobi i uletim. Kao da ne mogu da uspostavim disanje. Njegovo prisustvo me trgne i kada me rukama uhvati za ramena ispustim tihi jecaj.

„ Eva, nisi trebala videti", šapne mi kraj uha i učini da se cela naježim. Oslonjen je telo na moje, okrene me prema sebi i primi me za obraze. „ Malena, nosim znao da si tu, inače nikada to ne bih učinio", gledam u njega bledo i spustim glavu. „ Žao mi je", odmaknem se korak unazad. „ Podigni glavu malena", učinim to i ne mogu da gledati u oči. Stojimo u tišini dok on pronalazi reči kako bi se opravdao, a zapravo i nije kriv.

„ Tako me je stid", izustim tiho i lomim prste.

„ Ne treba da bude!", obujmi mi prstima bradu i tako me natera da me pogledam. Nesvesno buljim u njegove usne koje u toj sekundi želim da osetim. Bože! Ne mogu da verujem šta mi je u mislima.

„ Ali jeste", piskavo izustim.

„ Izvini! Ako treba još hiljadu puta ću se izvinuti! Eva ne treba da ti bude neprijatno i da se zbog toga osećaš nelagodno", skloni mi kosu s lica i osećam se jako neprijatno. Sklanjam pogled i jednostavno ne znam kako trebam da se ponašam posle onoga što sam videla. Veoma mi je neprijatno. Njegov dodir je skroz drugačiji, osetim nalet velike vatre. Hipnotisano ga posmatram ne sklanjajući oči sa njega.

„ Ali jeste mnogo, jako mnogo", nesvesno grizem usnicu jer mi je scena još pred očima.

„ Hm, malena, ponašaš se kao da nikad nisi videla golog muškarca", hrapavo izusti.

„ Pa i nisam", kada postanem svesna onoga što sam rekla poželim da me zemlja proguta, da jednostavno nestanem. „ Izvini! Jel' sada možemo da promenimo temu? I zaboravimo na to što se dogodilo?", upitam i ako znam da ja nikad neću zaboraviti.

„ Obrazi ti gore", pipa me po obrazima i onda spusti usne na moj obraz ostavljajući mi mek poljubac „ Naravno da možemo, slatkišu", prebaci levu ruku preko mog ramena i povede me iz sobe. Doručkujemo u tišini u obližnjoj pekari, zatim me on ostavlja ispred škole.

„ Zovi kada bude gotovo"

„ Sposobna sam da prošetam do stana, ne moraš biti moj vozač", kažem mu možda i previše drsko. Želim imati neku svoju slobodu kretanja, želim da dolazim sama i da imam neko vreme za mene. Ne tražim puno, zar ne? Ne želim da zavisim od njega u svemu.

„ Eva nisam mislio tako! Jesi sposobna, ali ako treba biću tvoj vozač i ceo dan", uhvati mi ruku koju iste sekunde izbegnem. Ne znam zašto sam ljuta na njega, kada ništa nije učinio. „ Nisam perverznjak! Nisam mogao znati da će baš u tom trenutku ući u kupatilo, da sam na sekundu pomislio o tome ne bih ostavio otključana vrata", prekrijem uši rukama.

„ Ne slušam te!", samo mi nedostaje da slušam o njegovim devojkama, gadi mi se ta pomisao „ La La La La"

„ Jako zrelo, malena", zašto njegov glas toliko zvuči prijatno? Zbog čega se odjednom osećam toliko živo u njegovom prisustvu? Celo telo mi gori od želje za njim. Želim njegove usne, da me njegove ruke dodiruju i zbog tih želja me je užasno sramota. Približi lice mom, ta dva oka me posmatraju jakim intenzitetom, osećam njegov vreo dah na licu. „ Pozovi me mala, inače ću ja tebe zvati hiljadu puta dok mi se ne javiš!", progutam pljuvačku jer dok me ovako gleda i priča tim seksim glasom samo želim da mu se bacim u naručje. Odgurnem ga rukom od sebe i izustim da ću ga zvati.

Vratiti se u školu za mene nije neka posebna muka. Svaka srednja škola ima svoje kraljeve i gubitnike, a ja nisam nigde. Niti sam gubitnica koju svi maltretiraju, ne čekaju me svakakve smisalice od strane nasilnika, niti sam kraljica koju svi uzdižu. Jednostavno ja sam ona opuštena i nevidljiva osoba, komotno mogu doći u pidžami i niko ne bi ni skontao da sam tu. Možda sam samo čudakinja iz zadnje klupe s kapuljačom preko glave i slušalice u ušima. Nije da ceo dan ćutim, progovorim ja, ali nisam ni neka pričalica. Dok hodam ovim hodnicama škole mogu reći da se ništa nije promenilo osim mene. Nisam u mojim tipičnim trenerkama, na sebi imam uske farmerice i majicu, pa izgledam kao neka druga devojka. Osetim poglede na sebi koje nikada pre nisam osetila, nisu samo muški nego i ženski. Zauzmem svoje mesto i uhvatim telefon u ruke i listam po njemu.

„ Vau, izgledaš potpuno drugačije", izgovori riđa devojka koja sedi pored mene. Ne sećam joj se baš imena, ali na nekim predmetima smo sedele u istoj klupi i progovorili po koju reč.

„ Hvala", nisam za lažna prijateljstva, a ona pokušava da uspostavi neki kontakt sa mnom.

„ Izgledaš predivno! Kao da ti se desilo nešto što te je preporodilo!", ljupko govori. Zaista i jeste.

„ Izvini?! A ti inače znaš kakva sam ja?", drska sam.

„ Ne! Ali uvek si u svom nekom svetu, široke dukserice i jednostavno si tako opuštena i svoja, pa sam se iznenadila. Samo toliko", digne ruke u znak odbrane.

„ Pa, hvala ti"

„ Inače ja sam Fibi", nasmeši se.

„ Eva", ne verujem da se upoznajem s njom. Nisam asocijalna osoba ali i ne verujem ljudima tek tako, ali ona kao da ima neku posebnu energiju kada se tako brzo sprijateljim s njom. Posle škole završimo u jednom kafiću i pričamo totalno opušteno. Promena mi je bila potrebna. I uvesti prijatelja u život je jedna od boljih stvari koje su mi se dogodile u životu. Imate nekoga s kim možeš da se šališ, da pričaš opušteno, da jednostavno samo satim ćutiš je nešto lepo što mi se prvi put dogodilo.

Zazvoni mi telefon i odmah se javim.

„ Ćao", veselo uzviknem.

„ Zdravo, mala! Gde si?", njegov glas utiče da se smejem još šire.

„ U kafiću preko puta škole"

„ Stižem za par minuta"

„ Dobro", poklopim slušalicu i spustim telefon na sto.

„ Dečko?", znatiželjno upita.

„ Ne, samo prijatelj", ne želim da joj pričam o mom životu i onome kako smo se upoznali, pa joj govorim da mi je samo prijatelj.

„ Tvoj osmeh govori sve, sviđa ti se", smeši se.

„ Nismo povezani na taj način. On je meni draga i bitna osoba u životu", nasmešim se.