Gospodin Idealni ✔️🔚

16 poglavlje

Eva je nervozna zbog glupe Fibi koja ju je uvredila, ali moralo je dođi to toga, ta mala kurva nije mogla dugo skrivati svoje lice. Srećom po Evu više neće imati posla s njom. Isto toliko osećam nervozu jer joj još nisam rekao za starateljstvo, zbog toga se grizem. Znam da je ispravno postupiti reći joj istinu od samog početka, ne treba da joj skrivam. Ona je napokon srećna i zaslužuje da živi bez briga i problema. Moram da sredim sve to, samo za nju. Pred vratima me steže za ruku.

„ Jel kasno da se vratimo kući?", uplašeno me pita „ Znala sam da si bogat, ali ova kuća je previše. Izgleda jako bogato i pokazuje koliko ja nisam dostojna biti ovde"

„ Kasno je! Očekuju nas! Ostavi sve po strani i nemoj se bojati! Sve će biti u redu", domaćica nam otvori vrata. Eva nesigurno korača pored mene, gledajući na sve strane. Neprijatno joj je i boji se da će je osuditi zbog svega. „ Tu sam pored tebe, ne boj se!", uđemo u salu, raskošnu prostoriju za goste u kojoj uvek ručamo kada su veliki porodični sastanci. Svi su na okupu, Leona i Colton s troje dece, Ela i Casey sa Maliom, Trevor i Bella i naravno moji roditelji. Rekao sam majci da ću dovesti devojku, ona je bila u blagom šoku jer nije očekivala to od mene u skorije vreme. Eva se stisnula uz mene.

„ Eva, moja devojka", odmah govorim čim uđemo.

„ Dobar dan", položim ruku na njena leđa kada joj glas zadrhti.

„ Zdravo, Cristian", tata joj prvi pruži ruku i ona nesigurno prihvatiti.

„ Drago mi je gospodine", nervoza joj se oseća u glasu.

„ Molim te bez persiranja", govori i ona kroz blagi osmeh prihvatiti. Mama je povuče u zagrljaj i stegne toliko da će joj skoro izbiti vazduh.

„ Ma ne verujem! Nisam mislila da će ovaj razmaženko dovesti devojku u kući. Bukvalno mislila da će potrošiti godine kao i ostali. Drago mi je da si tu!", govori i steže je rukama oko vrata. Eva je niska i s ovim štiklama je mama višlja od nje.

„ Ako je ne pustiš, uskoro ćeš ostati bez jedne snajke i onda se ovaj razmaženko nikada neće oženiti", govorim kroz šalu. Mama je napokon pusti iz zagrljaja, Evi je nelegalno, po izrazu lica joj se tačno vidi.

„ Oh zanela sam se! Oprosti. Ja sam Natalie"

„ Eva, drago mi je", izusti i dotakne mi prstima ruku tražeći spas.

„ Gladan sam, da sednemo?", upitam i štipnem mamu po obrazu, ona se smeje i govori kako se nikada neću uozbiljiti. Mahnem ostalima i tačno vidim izraz lica Coltona koji je namrgođen i Leone koja već nestrpljivo uzima hranu.

„ Nepristojna sam, ali moja beba nikako nije mogla da vas dočeka. Hrana me prosto doziva", Leona se nasmeši s hranom u ustima.

„ Inače nije jela pet dana i umire od gladi", Leona ga namršteno pogleda. „ Samo pre deset minuta je jela u autu", smejemo se svi jer slede oni ludi minuti s Coltonom i trudnicom. Svi se upoznaju, izgovarajući samo imena, opušteno razgovaramo, pa samim tim osetim nelagodu jer Eva nije uključena u razgovor. Hranu nije ni dodirnula.

„ To ti je devojka?", kroz osmeh upita mali Lav.

„ Jeste", nasmešim mu se.

„ Hoću i ja jednu ovakvu kada porastem", kroz kez izgovori pravi tatin sin.

„ Treba da bude malo deblja, inače nije loša", govori Leon i pokazuje na grudi. Zar ne reče Colton da su ova deca mirna? Eva mi steže ruku jer joj je neprijatno od svega, ali ipak joj je osmeh na lice.