Gospodin Idealni ✔️🔚

9 poglavlje

Imala sam i previše problema. Samo što sam nekim čudom uspevala sve zadržavati u sebi. Bilo je dana kada sam se osećala loše kao da su mi sve kosti slomljene a duša iščupana. Imala sam te košmare u kojima vidim nju kako nasrće na mene, budila sam se u znoju i drhtala i onda celu noć nisam spavala. Nisu svaku noć bili ti košmari, bilo je i onih lepih sna u kojima sam videla njega kako me grli. I ne znam šta mi je padalo teže od toga. Koliko sam ga samo zavolela, do kostiju me boli taj neuzvraćeni osećaj. Mazio me je, ponekad držao u svom naručju, tepao mi je i stalno me spašavao da ne padnem duboko u sebe, grlio me je zaštitnički, ponekad me je gledao na taj način da se moje telo ježilo i gorelo. Ljubio me je u obraz, a imao je naviku i da me grli bez reči. Prijalo mi je sve to! Ponašao se kao da sam mu prijateljica, bilo je dana kada smo izlazili na večeru i kada sam upoznala njegove drugove i stvarno sam se osećala kao da imam ljude uz sebe. Za ovih mesec dana koliko sam živela kod njega stvarno sam se navikla na njega, toliko da sam se osećala tužno kada ga uveče ne vidim. Svako jutro me je vozio na doručak i ostavio ispred škole, pa je dolazio po mene i vraćao - ne svaki dan jer sam ga zamolila da ne dolazi. I onda uveče bi jeli neku naručenu hranu i igrali igrice ili gledali film. Bilo je naravno dana kada uveče nije bio tu, provodio je vreme u kafiću, verovatno sa ženama što je normalno, ali neka čudna ljubomora u meni je čučala. Onda shvatila sam da sam zaljubljena u njega. Jedva čekam da ga vidim, smejem se s njim, srećna sam i zaljubljena u muškarca koji me nikada neće gledati na taj način.

Ja ne patim! Baš suprotno, srećnija sam više nego ikada. On mi je prva simpatija i prva osoba zbog kojeg osećam leptiriće u stomaku. Znam to po načinu kako ga gutam očima, kako pratim svaki njegov pokret. To je samo platonska ljubav. To je poput filma sa lepim početkom i tužnim krajem. Završiće se i ta moja ljubav prema njemu. Po prvi put život mi je krenuo na bolje, imam drugaricu Fibi kojoj verujem i s kojom provodim dosta vremena, ono ogovaramo, idemo zajedno u duge šetnje i obilaske po tržnim centrima. Sve je napokon onako kako sam maštala da bude.

Ima i tih dana kada se osećam manje vrednom i da hoću sebi da počupam svu kožu s tela. Kada se osećam debelom, gadnom, kao niko i ništa, a Travis je tu da svaki moj slom smiri i učini me jačom. Bilo ih je dosta! Ponekad pomislim da me sažaljeva i da je zbog toga tu uz mene. Toliko glasova je u mojoj glavi, a samo jedan je bio dovoljan da me ućutka. Par reči, zagrljaj i jedan osmeh.

Njegovo telo dodiruje moje, naslonjen je na mene, ruka mu kliznu oko mog struka, spusti se i uzima čašu. Nije skidao ruku s mog struka, njegov parfem mi ulazi u nozdrve.

„ Dobro jutro, malena", osetim usne na obrazu i naježim se cela.

Kada se odmakne od mene, ja samo stojim u mestu. On nema pojima šta mi čini. Ili je previše svestan toga? On je iskusan i lako može pročitati signale tela i poglede. Možda zna moja oseća.

„ Jutro", ispijem hladnu vodu jer mi u ovom trenutku treba jedna hladna voda da me dovede pameti.

„ Šta je bilo malena?", osećam se kao da to namerno radi kada spusti ruku na butinu i vrhovima prstiju me dodiruje. Nežan i pažljiv dodir učine da drhtim..

„ Ništa!" izustim i odmaknem se od njega.

„ Kako ništa? Čudna si već nekoliko dana, ali pustio sam te je prolaziš kroz mnogo toga. Mala, s čim se bori tvoja glavica?", uhvati me za ramena i jedino što mogu je da posmatram njega.

„ Pusti me!", viknem i otrgnem se i potrčim. Zalupim mu vrata kupatila pred nosem i naslonim se na njih i samo ćutim. Pokuca dva tri puta i govori mi da otvorim.

„ Eva nikako ne želim da provalim vrata i uplašim te! Reci mi šta ti je?", njegov glas je dosta grub.

„ Ništa! Nije mi ništa!", viknem i zaplačem.