Gospodin Idealni ✔️🔚

Epilog

Nema lepšeg osećaja od onog kada vam je neko u mislima i kada vam svaki put izmami osmeh na lice. Ljubav je to, kada ste ispunjeni, srce je na mestu, od osećaja zaboravite na tugu i bol, jer osećate da vas neko voli. Kroz pakao sam borila sama, borila se, vagala, plakala i onda se pojavio on, doneo mi je raj, ljubav i sreću. Ljubav je tako divna, ljubav je sve. S ljubavlju živiš, dišeš, voliš, ojačaš i postaneš bolji. Ljubav je lepa, strastvena, luda,  moćna! Kada je vaše srce ispunjeno ljubavlju nema srećnijeg čoveka. Ljubav je pažnja, zaštita, poverenje i sreća. Travis mi je sve dao, voleo me je i štitio.

Prokos svemu što me je snašlo napokon sam pronašla svoju sreću. Dugi niz godina pratila me je patnja i bol. Mislila sam da ću zauvek ostati u toj kutiji pakla, bespomoćna da se izbavim. U trenu moj život se promenio na bolje. Ljubav koja mi je zakucala na vrata promenila me je, ojačala, učinila me da verujem u bolje sutra. Sve mi je dao i ja sam njemu. Sada je napokon sve dobro!

Uplašila sam se. Malo je reći da sam osetila užasan strah kada sam videla doktora kako izlazi iz operacionalne sale, kada nas je obavestio da je operacija uspešno prošla, jednostavno osetila sam da sam bez snage. Probudila sam se u bolničkom krevetu, zbunjena, nisam znala šta mi se dogodilo. Casey je sedeo na stolicu pored kreveta i rekao mi je da je Travis dobro, da se trenutno spava i da mogu da ga vidim tek posle pregleda. Plakala sam od sreće jer on dobro, plakala sam kada sam saznala da sam trudna i onda od umora plakala. Oporavak mu nije bio težak, operacija je prošla dobro, oporavljao se brzo i imao je više sreće.

Pevam i mešam čorbu koju sam naučila kuvati od skoro. Trgnem se kada osetim njegove ruke na ramenima, poljubi me u potiljak, usnama doputuje do moga uha, pa mi tiho šapne: „ Opet nam čorbu praviš, malena?", oslonim se na njegovo telo, okrenem se u mestu i zgrabim za obraze.

„ Da, malo čorbice neće ti škoditi. Znaš da se brinem za tebe", prošaputam mu na usnama. Okrenem se nazad i ugasim rernu i sklonim šerpu sa strane. On stoji u tišini i gleda me, toplo mu se osmehnem i naslonim se rukama na sto. U jednom koraku me šcepa za guzove i podigne na sto, zgazi me svojim usnama, grubo i nemilosrdno mrveći moje usne, dok oboje glasno dišemo.

„ Ne možeš", prekine me poljupcem i nasloni me na sto, sve što se čuje su naše disanje, koje se pretvori u stenjanje. Uzima me grubo,divlje i nemilosrdno, svaki ulazak mu je brzi i žešći. Vodio me je snažno i sigurno prema vrhuncu, koji je svakim ubodom bio blizu. I napokon svrših snažno, gurajući guzu prema njemu, udari me vrtoglavica kada nam se sokovi pomešaju. Drži me uz sebe naslonjenu na sto koji svaki put kada vidim, setiću se ovog brzog i žestokog seksa. Podiže trenerke i bokserice i onda me podigne u svoje naručje. Na licu mi je blistav osmeh jer napokon smo srećni, opušteni. Napuni kadu sa penom, namestim se prvo ja, a on sedne iza mojih leđa, trlja me sapunicom, ljubi po vratu, ramenu i nežno dodiruje. Uživam u trenutku dok se prskamo penom i smejem se glasno kada mu upadne pena u oko pa ja u pokušaju da izvadim još više mu izritiram oči.

Dani su tekli lepo. On se oporavio skroz i više nije razmažena bebica, nego sam ja ponovo njegova malena. Colton je bio taj koji je sredio posao sa starateljstvom, tačnije svi zajedno su "uprljali" ruke. Optužbe protiv Travisa su bile povučene još ono jutro kada smo bili u bolnici. Mom đubru od oca se svidela velika suma novca; auto, stan, pare na računu i prebačaj u drugi grad. Bila je to cena da povuče optužbe i prepusti starateljstvo. Olako je sve prihvatio, jer znala sam ja odmah da mu nije stalo do mene, samo je tražio bolju i jaču novčanu sigurnost od onoga što mu je Travis ponudio. Na kraju svako dobije ono što je zaslužio. Ne kaže se džaba: Ne gazi po dobroj duši. Izuće te karma iz cipela. To se dogodilo mojoj majci! Otišla je u onu vrstu pakla koju je pripremila za mene. Od nasilnika postala je žrtva. Žrtva koja nije vredila biti spašena, duša koja je crna i tamna da nije vredna svetlosti. Nije dobila prava na svetlost, spas i utehu, dobila je svoju kutiju pakla koju je zaslužila. Dugo sam razmišljala da li sam srećna što je napokon dobila ono što je zaslužila? Nisam! Osveta i nasilje nije za mene, nisam smatrala da treba da se naslađujem njenoj sudbini. Duboko u sebi bila sam sretna što je barem na trenutak znala kako je bilo meni, kako sam se osećala i šta sam sve trpela. Pitala sam se da li pokajala? Da li psihopata kao ona zaslužuje oprost? Ne! Ne! Neko kao što je ona nije zaslužio utehu i oprost! Ona se nikada neće promeniti, da ima šansu vratila bi se po mene i naplatila mi sve što je smatrala da sam kriva. Dosta puta sam se pitala šta sam joj učinila, onda sam shvatila da joj služim samo kao vreća za udaranje. Nije vredna da pomislim na nju!

Puštam prošlost glasim šapatom. Stojim ispred prozora i posmatram kišu, ono što sam uvek radila, pišem po prozoru i opraštam se sa prošlosti, otvaram novu stranicu života. Manje se plašiš kada neko ima da te uhvati za ruku i tu ruku nikada ne pušta.

„ Gde je moja trudnica?", uzvikne Travis glasno kroz osmeh. Nasmešim se i okrenem glavu prema njemu, kada odloži kese na sto podseti me scena na dan kada sam stigla ovde.

„ Ljubavi", veselo se zatrčim prema njemu i on me podigne u vis. Obasipa me poljupcima po licu, oči, obrazi, nos pa vilica. Zavrti me tako u vis dok ja veselo čičim. Obgrlim noge oko njegovih kukova, dok on zgrabi moju zadnjicu i poljubi me željno.

„ Jel' si bila mirna danas? Nisi puno šetala?", upita, kada me smesti na kauč i pruži mi  džojstik.

„ Bila sam samo do Ele, Malia se bukvalno nije odvajala od mene. Nemaš pojima koliko sam se povezala s njom i koliko mi je prirasla srcu", i sama pomisao na to malo slatko dete ja se otopim. Travis ode po to što mi je kupio, kada ugledam picu slatko se nasmešim. Jedem picu, igramo fifu i smejemo se, onda mi pruži kutiju s krofnama i suze mi udare na oči.

„ Plava predstavlja novi početak", pruži mi krofnicu koju zagriznem. Gledam u tu plavu krofnicu sa belim šarama.

„ Ljubičasta je za sreću", velika srca koja predstavljaju nas.

„ Ovo je beba", bela krofna s rozom i belom čarapicom. Zagrizem krofnicu i plačem.

„ Mi", žuta krofnica sa zagrljenim medvedima.

„ Zelena je za budućnost", zagrizem krofnicu koju on zagrize s druge strane i poljubi me tako punih usta. Nagnem se i obrišem mu usne, emocije me potresu, dok se u isto vreme i smejem i plačem.

„  Roza je za brak", kada to izgovori iste sekunde vrisnem od uzbuđenja. Klekne ispred mene i drži kutijicu.

„ Malena ovo je samo predlog; Hoćeš se udati za mene?", vrisnem i bacim mu se u zagrljaj, tako da ga srušim na pod, stežem ga oko vrata dok on jedva uspeva disati.

„ Ugušićeš me", popustim stisak, ležim na njemu i smejem se. Podignem se i on me ponovo zaprosi, gotovo ponovo poludim od radosti kada vidim prsten. Pogledam taj prsten, veliki kamen i zavrtim mu pred očima. Smejem se i bacim mu se u zagrljaj. Pogledam u njegovu ruku i taj mali lančić u obliku krofne, plačem od emocija koje su me ponele.

„ Devojčica je", izgovorim. „ Osetim da je devojčica!", mazim krofnu oko vrata i znam da nam za par meseci dolazi naša krofnica.

„ Malena osećam isto!", poljubi me u nos i spusti ruke na moj stomak i mazi ga.

„ Volim te! Mnogo! Ljubavi!"

„ Volim i ja tebe, moja slatka slučajnosti!"

Zdravo! Ovo je kraj njihove priče. Nadam da vam se dopala. ❤️
Za sada ću pauzirati sa serijalom, zbog toga što nisam zadovoljna kako se ova priča kretala ( prva verzija je drugačija, ali sam ja nažalost slučajno izbrisala i zato nisam bila toliko uzbuđena oko ove 😐). Nastavljamo s druženje ,sledeća priča "Efekatt ljubavi". ❤️💞
Hvala puno svima! ❤️💞