Prvi i Posljednji

1. poglavlje

- sedam godina ranije, prošlost -

Antonio: "Daj, Mila, ne budi tako tvrdoglava. To je samo rođendan mog najboljeg prijatelja. Dođi i podrži svog brata kao pratnja"

Smrknuto pogledam u Tonia i izdahnem.

Mila: "Jebemu, Toni, uvijek mi moraš pokvariti planove, zar ne? Ovaj vikend sam trebala izaći s Anitom."

Antonio: "Iskupit ću ti se. Samo pođi sa mnom. To je jedino što te tražim"

Naravno da je jedino, možes mislit

Mila: "Dobro, ali ovo ti je zadnji put jer ja nemam živaca za tvoje zabave. I sam znaš kako su se završavale. Ja bi onda čistila tvoje auto zbog tvoje bljuvotine. Ovog puta ti je piće zabranjeno"

Antonio: "Stvarno si babaroga"

Izbeljim mu se i vratim pogled na instagram. Mrzim što je stariji od mene. Tek sam napunila osamnaest, uživam u tome, ali on mi svu zabavu uništi.
Navodno, još sam premlada za svakakve izlaske, a kao za njegove izlaske nisam.

Mila: "Tužit ću te mami kada se vrate s odmora. Ovo ti je već peta zabava u tjedan dana. Izgubila sam tri kile zbog tebe."

Njegovo gunđanje sam mogla čuti dosta razumno jer ne zna da bide tiho.

Antonio: "Stvarno si razmažena mamina maza"

Mila: "A ti si tatin veliki kreten pa se ne bunim. Nego, tražila te Anna. Tvoja prijateljica koja je prošli puta bila preglasna i zbog koje sam pala ispit"

Prevrne očima i smjesti se kraj mene na kauč.

Antonio: "To se zove sex, ako nisi znala. A da... Pa ti ne znaš ni šta je veza, a kamo li šta je sex"

Mila: "Stvarno si odvratan"

Snuždeno sam ustala i uputila se u kuhinju. Nikada nije bio tu za mene, kao što starija braća to čine. Uvijek bi bila ja ta koja je ispaštala kada bi se nešto desilo.
On je ipak mezimac.
Prvo pa muško.
Iz misli me brecne zvuk telefona pa pogledam u ekran i ugledam kako me mama zove. Odmah se javim.

Mila: "Hej, mama. Baš sam razmišljala o tebi. Kako si?"

Mama: "Dobro sam, dušo. Kako si ti? Kako provodite zadnje ljetne dane?"

Mila: "Ja sam izašla nekoliko puta, ali na igralište. Ovaj vikend sam planirala..."

Zaustavim se i stegnem pesnicu. Jebem ti, Toni, sve.

Mila: "Ovaj vikend idem s Anitom u klub. Njena mama je rodila pa želimo to proslaviti. Antonio se priprema za maturu i tako. A vi? Kako vam je na odmoru?"

Mama: "Dobro je dušo, uživamo. Tek smo došli. Sutra idemo razgledati grad i tako. Ajde, morala bih ići. Ne mogu dugo pričati zbog vremenske razlike. Otac ti spava pa ga ne želim probuditi. Ljubim vas pa se čujemo. Pozdrav..."

Mila: "I ja..."

I prekinula mi je. Baš kao i svaki put.
Jedva čekam krenuti u školu. Ne mogu ovako više.
Ne volim ih, sve ih prezirem. Nerviraju me!

- tri dana kasnije -

Mila: "Stvarno si kreten"

Antonio: "Što sam sad napravio? Kupio sam ti da jedeš, kupio sam ti stvari. Šta jos hoćeš?"

Mila: "Odbaci me do centra. Želim malo biti sama"

Iznenadio ga je moj zahtjev, ali je šutke skrenuo na semafor i nastavio voziti putem prema centru.
Kada sam stigla, napustila sam auto i smjestila se na klupu na kojoj sam svakodnevno.
Dohvatim telefon i odmah otkucam Anitin broj telefona.
Nije joj trebalo dugo da se javi.