Duhovi iz prošlosti (završena)

22

Nenad je gledao kroz prozor i pokušao da složi informacije u svojoj glavi. Toliko toga se izdešavalo, i to ga je skroz poremetilo. Nije znao šta se dešavalo Kristini, i to ga je ubijalo.

Branka je bila u pravu. Da se češće sastajao sa sestrom, sigurno bi video da nešto ne štima u njenom braku. Mislio je samo na sebe. Miroslav mu u početku nije izgledao kao loš lik, ali kako je vreme prolazilo, sve manje je strpljenja imao za njega. Jednostavno mu nije pasao, nije mu odgovarao kao čovek, kada ga je malo bolje upoznao. Da mu se Kristina samo poverila, da je bar natuknula kroz šta prolazi...

Kako to nije video sam? Uhvatio se za glavu, opsovao i udaljio se od prozora da sipa sebi još malo alkohola. 

Okrenuo se kada je čuo da se vrata otvaraju. Očekivao je da su to Vukašin i Kristina. Ali to je bio Vlada. 

- Vukašin je otišao da razgovara sa Kristinom. Gde je Branka? - pitao je Vlada. 

- Otišla je. Malo smo se... zakačili... - promrljao je dok je Vlada prilazio.

- Ah... Tako... - konstatovao je Vlada je seo u fotelju. Klimnuo je kada mu je Nenad pokazao flašu rakije 

- Sipaj. Jednu mogu popiti. 

Nenad im je sipao piće, dodao Vladi čašicu i seo na drugu fotelju. Sedeli su tako u tišini par minuta. Samo su se gledali, dok Nenad napokon nije progovorio 

 - Zašto? 

 - Šta "zašto"? - Vlada se pravio nevešt. 

- Ne pravi se blesav, znaš šta te pitam - rezignirano je rekao Nenad. Umesto odgovora, Vlada je iz džepa izvadio novčanik, a iz novčanika jednu sliku, te je pružio čoveku preko puta njega. Nenad će ćutke gledao sliku. Devojčurak, tinejdžerka, ogromnog osmeha i plave kose bila mu je tako poznata. Ličila mu je na nekog. Podigao je pogled ka Vladi, a zatim opet pogledao u sliku. Vladine oči, Vladin nos.

- Ko je ovo? - ipak je pitao.

- To je moja kćerka - Vlada je uzeo sliku i sa ljubavlju je pogledao.

- Nisam znao da imaš dece. Nisam znao ni da si oženjen. 

Vlada je samo slegao ramenima. 

- Razveden. U ovom poslu, malo koji supružnik, osim ako i on ili ona ne radi policijski posao, može da trpi odlaske noću i nejavljanje na telefon. A i kad radi isti posao, i to je kratkog veka. Međutim, kod mene je to bilo drugačije. Kada me je Vukašin kontaktirao, nisam dugo razmišljao. Dobio sam njen život, ali sam morao da prekinem kontakt sa njima. 

- To je Vukašin zahtevao od tebe?

- Ne, to je bila moja odluka. I mislim da je tako bilo najpametnije. Prihvatajući njegovu ponudu, sedeo bih na dve stolice, radeći na tankoj liniji između kriminala i našeg posla. Uvek bi postojala mala mogućnost da se sve ovo otkrije. Da u najboljem slučaju završim u zatvoru, ili najgorem budem ubijen. Zato sam ih pustio od sebe. Ako se to desi, da ne pate za mnom.

- Čekaj... - Nenad se zamislio - Rekao si malopre... da si "dobio si njen život"?  Ne razumem. Koliko mala ima godina? 

- Sada ima šesnaest godina. Da nije bilo Vukašina... ne bi bila živa - tiho je rekao.

- Kako to?

- Platio joj je lečenje u Švajcarskoj. Ja to od svoje plate ne bi mogao platiti. Dugujem mu sve. Kontaktirao me je jednog dana i predložio mi to. Pristao sam istog momenta. Sve bih uradio za nju. U početku nisam bio siguran u njegove namere. Nije mi bilo bitno hoće li me uvući u kriminal, ili ću završiti u zatvoru. Bitno mi je bilo da ona ostane živa.  A samnom šta bude. Tek nakon nekog vremena sam zaista skontao šta je u pitanju. On je pazio na vas sve ove godine, šefe. Imao je ljude svuda. Ja sam držao tebe na oku. Kristini je našao posao u školi gde je isto imao Rajku da pazi na nju. 

- Ko je Rajka? 

- Sekretarica direktora. I ona mu je dužna kao i ja. Njen sin je upao u loše društvo, počeo je da se drogira. Izvukao ga je i poslao na lečenje. Našao mu je posao. Da nije bilo Vukašina, Rajka ne bi postala baba pre mesec dana. Svuda je imao po nekog kome je pomogao na ovaj ili onaj način. Ali sem mene i deda Save, čoveka koji ga je spasao, niko ga od tih ljudi nikad nije video. Ja sam mu bio kontakt sa svima njima. Ti ljudi bi uradili sve za njega, toliko ih je zadužio pomažući im kada im je bilo najteže i kada su bili u bezizlaznoj situaciji. I da im traži da izvrše neko krivično delo, uradili bi. Ali Vukašin to nikad ne bi tražio. Ti to najbolje znaš, ti znaš kakav je on. 

Nenad je ćutao. 

- Nemoj da shvatiš pogrešno, mnogima je pomogao, ali nikog od nas nije ucenio. Ucenio je samo one na položajima. A kada kažem "na položajima" mislim baš na visokim položajima. Znaš o kome ti pričam. Šefovi naših šefova i tako to. 

Nenad nije mogao da veruje onom što čuje. 

 - Misliš na... 

 - Da. Upravo na njega mislim. 

 - A Branka?

- Verujem da si upoznat šta se njoj desilo. To veče smo trebali da snimimo neke fotografije, koje bi kompromitovale Vukojevića, kada bi nam zatrebale, naravno uz ostale dokaze koje smo skupljali protiv njega. Često smo to radili. Stalno je dovodio kurve u hotel i pravio bi orgije. O drogi da ti ne pričam. Čekao sam pravi trenutak, ali sam morao sve da prekinem. Savo me je zvao da dođem po Vukašina, jer se ovaj napio. Taj dan je bila Kristinina svadba. 

Nenad se setio dana sestrine svadbe. Bila je to mala svadba, sa tek četrdesetak zvanica. U skromnom restoranu. Taj dan je bio srećan, jer je mislio da mu se sestra napokon izvukla iz tuge u koju je zapala. 

Ali izgleda da je pogrešio. 

Sve je naopako radio. Zario je lice u šake, želeći da nekako isčupa sećanje na taj dan iz svoje glave. Da može da vrati vreme. 

Bilo je kasno.

Vlada je nastavio je nastavio sa pričom.

- Hteo je da upadne tamo i da je otme, ne znam ni ja. Savo je morao da ga onesvesti, da bi ga sprečio da ode. Otišao sam po njega i jedino mesto gde bi mi bio na očima je bila hotelska soba, jer je on nameračio da ode po Kristinu. Vratio sam se sa njim, naručio mu kafu. Kada je malo došao sebi i smirio se, rekao mi je da idem na terasu da snimim susedni apartman. Ali u apartmanu nisam video kurve ni žurku. Unutra je bila Branka, izubijana i krvava. Provalili smo u sobu i izneli je napolje. Imala je strašne povrede. Odneli smo je na hitnu i ostavili tamo. 

- Rekla mi je da su njeni to sve zataškali - rekao je Nenad. 

- Da, ali ipak nabavili smo sve njene izveštaje i slike... 

- Video sam ih. Slike. Strašne su - zažmurio je kada se setio Branke kako je izgledala na slikama. 

- Tada je gazda odlučio da pazi i na nju. Kada se oporavila, i počela da radi, preko svojih veza je ubacio Branku u Službu. Naravno ona bi tamo došla kad tad, bistra je i pronicljiva. Ali trebala nam je tamo što pre. Ona nije znala ništa od ovoga, Nenade. Veruj mi. 

- Zasrao sam stvar sa njom, Vlado, zasrao sam žestoko - rekao je Nenad i sipao još jednu čašicu rakije. 

- Šefe, zasrao si stvar i sa Kristinom i sa Brankom. Sa dve najvažnije žene u tvom životu. Gledaj sad kako da se izvučeš iz toga.

***