Duhovi iz prošlosti (završena)

4

-Mmm...  Nenade...
Njen glas je bio tako zavodljiv i opijajuć.
Ležao je na ledjima sa rukama ispod glave i uživao. Osećao je njene poljubce po prsima a zatim se spustila polako preko stomaka baš tamo gde je on želi. Baš onako kako on voli - malo ga je mazila, a malo grebuckala svojim rozim noktima, dok se približavala njegovom kurcu. Osećao je njen dah na njemu i jedva čekao da se utopi u njoj. Jedva je čekao da uroni u tu toplinu i da zaboravi sve.
Spustio je pogled na nju i u šaku zgrabio njenu crnu kosu.
Čekaj malo...
Ona nema crnu kosu...
Nego plavu...

Otvorio je oči i uspravio se na krevetu. Sanjao je. Opet. Znao je i čiju plavu svilenu kosu je želeo, ali to sebi nije hteo da prizna. "Razmišljam puno o njoj ovih dana, zbog posla. Zato mi se verovatno i u san uvuče tu i tamo..." ubedjivao je sebe. 

Njegovo pravdanje samom sebi je prekinula zvonjava mobilnog telefona.

-Jebote, ko je sad!? -  mrmljao je dok je protezao da dohvati telefon sa natkasne i usput pogledao na digitalni sat.

-Jedan i petnaest, super!
Javio se ne gledajući ko ga zove, jer je bio siguran da ga zovu sa posla.

Samo jednoj osobi je stalo do njega i ona ga nazove svake nedelje u isto vreme. I jedino se  tom pozivu raduje.

-Molim?
-Šefe, Vlada je... - Nenad ga je jedva čuo jer je u pozadini grmela neka muzika.
-Vlado, jebote u kakvoj si to gužvi? Zašto me zoves sad?
-Šefe, ja sam u "Feniksu", ovaj... - zastao je na momenat.

-Ako si me zvao da mi puštaš pesme pijan, mogu da ti kažem da ti nije fora! - ustvari besan zbog sna, a ne zbog poziva Nenad se istresao na Vladi.

- Ne, šefe, ne ja sam ovde i video sam...

- Onda si me zvao da me probudiš da pišam? - prekinuo ga je Nenad.

-Ne, ne, ne! Ne bih ja to nikad, ali video sam...

- Pa šta onda hoćeš? - pitao je već iznervirani Nenad.

- Pa pokusavam da ti kažem! Ja sam u "Feniksu", a tu je i Branka!

- Koja Branka sad?

- Branka bre! Ona Branka!

Nenad u prvi mah nije mogao da se seti koju Branku poznaje. 

- Jesi li ti pijan, Vlado?

- Ma... Skali, bre Skali!

Na pomen tog nadimka, Nenad se skroz razbudio.
- Ta Branka? Šta će ona tu? 

- Ne znam šefe, tu je i jedva sam je prepoznao. Namunjila se opasno izgleda kao zmaj, tu je za šankom i neki tip je tu, upucava joj se. Mislim da je u lovu!

- Kakvom lovu? - zarežao je, a onda mu je sinulo kalav bi to lov mogao biti - I šta ja imam sa tim? - upitao je Nenad besno, ne znajući ni sam odakle mu se taj bes pojavio.

Da li zbog toga što neko pokušava da joj se uvuče u gaćice ili što je u "Feniksu", gde radi par njegovih jakih doušnika. 

- Nista, šefe onako sam zvao, mislio sam da bi hteo da znas. Rekao si da je pratim, da vidim šta radi i sa kim se sastaje.

- Jel znaš ko je taj tip? Jel jedan od naših?

- Nije naš, ne poznajem ga. 

- Dobro, hvala ti, 'ajde onda laku noć!

- A-ali... - Vlada je promucao.

- Šta!?

- Ona je malo popila izgleda...