Duhovi iz prošlosti (završena)

30. Epilog

Dva meseca kasnije

Beograd

Ding- dong... Ding-dong... Ding-dong...

- Misliš li da će otvoriti? - tiho je upitao Vukašin.

- Mora. Znam da je kod kuće, a zvoniću do besvesti ako treba...

- Nenade, ako ne otvori vrata uskoro, nabiću ti ovu tortu na glavu!

Nenad je dobio udarac po glavi, na šta se samo nakezio. Pogledao je preko ramena u Branku i taman je zaustio da joj odgovori nešto bezobrazno, vrata su se otvorila. N njima j stojao Vlada, nimalo iznenađen kada je video ekipu koja je bila ispred njega.

- Vi stvarno niste normalni. Rekao sam vam da ne dolazite!

- Srećan rođendaaaaan! - u glas su rekli Nenad, Branka, Vukašin i Kristina.

Upali su u kuću obasipajući Vladu poklonima, Branka mu je tutnula tortu u ruke, dok su ostali pevali "Danas nam je divan daaan, divan daan, divan daaaan".

- Daj nešto da se popije rođendanko, došli smo pravo sa aerodroma, pocrkali smo - Nenad je viknuo.

- I vi ste došli iz Španije samo zbog mog rođendana? Vi definitivno niste normalni.

"Ajde ajde, mi ćemo da postavimo sve i donesemo piće!" "Vi idite na terasu" - govorile su Branka i Kristina u glas.

Muškarci su ih poslušali i izašli napolje.

- Niste morali da se maltretirate zbog mene - rekao je slavljenik Vukašinu i Nenadu, dok su sedali.

- Hajde bre, kakvo maltretiranje, ti si naš. Nismo mogli da dozvolimo da se zabiješ u kuću, a ovako lep dan napolju! A još tebi rođendan - odgovorio mu je Vukašin.

Žene su došle sa pićem i vratile se u kuhinju.

- Pa gde ste, šta ima? - pitao je Vlada Nenada.

- Evo, radimo, uživamo, ništa naročito. Ti?

- Ništa naročito. Kuća - posao - posao - kuća... Ne znam da li ste čuli, bili su izbori. Naš... "šef" kako da kažem, pobedio je na predsedničkim izborima.

- Ministar? - upitali su Vukašin i Nenad u glas.

- Da, da...

- Znači, sad je predsednik? Opa, pa to je zamimljiva vest - rekao je Vukašin i zamislio se.

- Nismo te pitali za dešavanja u državi, pitali smo te za tebe? Šta ti radiš?

- Rekao sam vam, ništa...

- Dosadan si skroz - konstatovao je Nenad.

- Pa bilo mi je zanimljivije dok sam radio za Duha, ali jebiga, čovek se povukao... - kroz smeh je rekao.

- Duh je završio sve što je hteo i sad su mu neke druge stvari prioritet - Vukašin je preko Nenadovog ramena gledao u pravcu kuhinje odakle se čuo smeh žena.

- Postao si papučar - mrmljao ne Nenad.

- Joj, joj, joj... Za srce si me ujeo šuro - sarkastično je rekao Vukašin, a Nenad je kolutao očima.

- Znaš li ti Vlado - nastavio je - da je moj šurak, još... kako da se izrazim... na probnom radu kod moje snajke?

Obojica su počeli da se cerekaju.

- Da, da... istina je - Branka se pojavila na terasi noseći mali poslužavnik - Evo malo gricnite, pa nastavite da ga zezate...

- A Brankaaa! - zakukao je Nenad.