Duhovi iz prošlosti (završena)

8

Nešto čudno se dešavalo. Nije video Branku već nedelju dana i bio je malo zabrinut. Očekivao je da čuje njene korake kako prilaze kancelariji. Nije čuo. Duže se zadržavao u hodniku, ne bi li je video. Nije je bilo nigde.
Odugovlačio je sa pozivom Vladi, da ga pita gde je ona. Uzimao je telefon u ruke, a onda ga vraćao u džep. Ali sada... Sada je prevršila svaku meru!

- Halo!
- Khm... Halo Vlado?
- Eee... šefe... Ovaj, sačekaj samo sekundu - rekao je Vlada, a Nenad je zatim čuo došaptavanje. Nakon par sekundi, Vlada se ponovo javio - Reci, šefe?
- Da li te prekidam u nečemu?
- Ne, ne... Sve je ok. - brzo je odgovorio Vlada, što je nesvojstveno za njega.
- Ok. Reci mi ovaj... - nije znao kako da počne - Šta ima novo?
- U vezi čega? - upitao je Vlada.
- Pa rekao sam ti da pratiš Skali, a ti mi već par dana nisi ništa javljao - trudio se da mu glas ostane isti i da Vlada ne primeti koliko je ustvari nestrpljiv da čuje nešto o njoj.
- A to! Pa nema ništa. Tu je ona, radi. Ne cunja više nigde, nikog nije zvala, rekao bih.
- Nisam je vidjao u zgradi ovih dana - zamišljeno reče Nenad.
- Zato što radi druge smene. Dodje na posao, ali ne ide napolje. Celo popodne provede zatvorena u kancelariji. A sad, šta radi unutra, ne bih znao reči. Osim ako nećeš da i to saznam?
- Ne, ne... Ok. Onako sam pitao... - pa je odlučio da završi razgovor brzo - Hvala ti Vlado, vidimo se sutra.
- Vidimo se šefe - rekao je Vlada.

Znači radi duge smene? Nešto je naumila, sigurno. Ili nekog izbegava. Njega možda? Moraće da sazna o čemu se tu radi.

Nazvao je Radmilu i rekao joj da skuva duplu kafu, a zatim navalio je na silnu papirologiju koja se nagomilala na njegovom stolu. Toliko se zadubio u izveštaje da je za malo propustio sastanak sa Ćosom. Već pred kraj radnog vremena, otišao je na drugi kraj grada da bi se sastao sa njim i naravno nije propustio da mu još jednom natrlja na nos kako je mogao da dopusti da ga Skali onako zezne.

Našli su se u birtiji u predgradju, koja je bila uglavnom bila njihovo mesto sastanka. Mala oronula kućica sa lokalom koji je imao četiri stola unutra i dva napolju, ali samo kada je bilo lepo vreme. Unitrašnji zidovi su bili obloženi izbledelom lamperijom, a na radiju je treštala krajiška muzika. Sedeo je sa Ćosom za klimavim stolom na kome se nalazio karirani stolnjak. Nakon detaljnog izlaganja o svemu što je čuo u poslednjih par dana, obojica su zaćutali. Ćosa ga je pažljivo posmatrao preko stola, pijući svoje pivo, i da je bio iole pametan, ne bi rekao ono što je nameravao da kaže.

- A jebiga Božo... - zastao je i strastveno povukao dim iz cigarete, a zatim ga ispustio na stranu, jer je znao da ovaj ne podnosi cigarete - Nisam provalio. Zajebala me skroz. Dobra je to mala.

Nenad mu nije ništa odgovorio, samo je zamišljeno posmatrao čašicu sa rakijom koju je vrteo izmedju prstiju.

- Mislim, dobra je baš ono... Ja bi je poder'o kao krmača tikvicu.

Nije ni čestito ni završio rečenicu, kada se Nenadova pesnica sastala sa njegovim nosem, a on se pružio unazad preko susednog stola. Nenad se u trenu oka nadvio nad njim i hvatajući ga za duksericu, procedio kroz zube

- Nemoj da bi se slučajno... - počeo je Nenad unoseći se Ćosi u lice, ali ga je u nameri da ga udari još jednom prekinuo grub glas

- Deder, momci, ak' ćete se rvat', izidj'te vani il' ću miliciju zvat'!

Nenad je grubo ispustio Ćosu na pod i okrenuo se ka izvoru glasa. Gazda birtije, kršni lik iz Krajine, stajao je na vratima koja su vodila u neku ostavu ili magacin i mrko ih je gledao. Nenad je izvadio novčanik iz džepa, bacio jednu crvenu na susedni sto i rekao

- Nema potrebe, završili smo... - a zatim se u već dva koraka našao van lokala.
Ćosa je, držeći se za krvav nos, tetaturajući izašao sa Nenadom dozivajući ga.
- Čekaj, brate... Čekaj, šalio sam se...