Njegov povratak

Let

Primetim kako Damjan spusti pogled na moj prsten i zadrzi ga na njemu neko vreme.

"Vauu cestitam? Ko je on? Je l zgodan?", zapocne Ema radosno sa pitanjima ali kada je Damjan prostreli pogledom ona ucuti.

"Kada ce biti svadba?", okrene se Igor prema meni.

"Am za koji mesec..jos uvek nismo odredili tacan datum. Zove se Aleksandar", kazem pomalo ravnodusno iako sam htela da odglumim srecu samo kako bih njemu to nabila na nos.

"Sto ga nisi pozvala sa nama? Mogli smo da letujemo svi zajedno?"

"Am ima puno posla, radi..vodi firmu", slazem.

Nisam zelela da ga pozovem. Zelela sam malo odmora od njega i mojih roditelja.  Nije on toliko los, samo.. gusi me. Zeli uvek da zna gde sam sta radim, da me iskontrolise i da bude po njegovom. Sigurna sam da ni on nije sa mnom zbog ljubavi.

"Treba da krenemo polako. Imamo jos 10min", obavesti nas Filip.

Uzmem torbicu te krenem ka izlazu sa ostalima kada me Damjan zaustavi.

"Zelis li da sedim pored tebe u avionu?", tiho upita kako nas drugi ne bi culi.

Zbunjeno pogledam u njega. Setio se.

"Sedi sto dalje od mene", promrmljam te izvucem svoju ruku iz njegove i pozurim kako bih sustigla ostale.

U avionu sam sedela pored Sare. Iako me je bilo strah, nisam zelela da on sedi pored. Nikada nisam volela letenje avionom, ali za taj strah niko nije znao osim Sare i Damjana.
Kada sam bila mladja, moja baka je poginula u avionskoj nesreci. Od tada se plasim letenja. Za ceo svoj zivot letela sam samo 2,3 puta, onda kada sam morala. Baka je bila jedina osoba iz porodice koja je stvarno bila tu za mene i kojoj sam mogla da se poverim. Dugo mi je trebalo da naucim da se nosim sa tim gubitkom. Ponekada je samo trenutak nepaznje druge osobe dovoljan kako bi se desila nesreca. I odjednom nema te vise. Danas si tu, sutradan ti ljudi dolaze na sahranu, donose cvece i glume kako im je stalo do tebe. Neki se kaju za stvari koje su uradili, drugi se kaju za stvari koje su precutali i nikada ti nisu rekli. A ljubav se ne pokazuje mrtvima, tada je vec kasno.

Uzdahnem  te prebacim pogled ka mestu gde je on sedeo. Uhvatim njegov pogled koji on odmah skrene. Bio je iznerviran i to se jasno moglo videti po njegovom izrazu lica.

"Nasem princu se izgleda ne dopada broj sedista koje je dobio", sapne mi Sara i izmami mi osmeh.

"Ne zelim da pricam sa njim. Nista sto kaze ne moze izbrisati bes koji osecam prema njemu i preplakane dane zbog njega"

Tuzno klimne glavom te me zagrli.

Kada sletimo uzmemo stvari i pozovemo taksi koji nas odbaci do hotela.  Kako je ovde druga vremenska zona, mrak je ubrzo pao.

"Pa? Zelite li da izadjemo na neko mesto veceras ili da ostanemo kuci i gledamo filmove?"

"Meni se izlazi", kaze Ema te se ostali sloze.

"Helena? Damjane? Dolazite?", Igor pogleda u nas dvoje.

Pre nego sto stignem da kazem nesto, Filip se umesa.

"Mislim da ce nam se njih dvoje pridruziti kasnije. Imaju oni bitnijih stvari trenutno", pogleda u Damjana.

"Sto  pre raspravite to pre cemo svi uzivati u zajednickom odmoru", doda te istera ostale napolje.

Primetim Damjanov iznenadjen pogled te shvatim da nije ocekivao ovo isto koliko i ja.