Njegov povratak

Uradio bih sve isto ponovo

Damjan POV

"Zasto si otisao u Nemacku Damjane?", njene oci pomno prate moje i vec vidim kako se uznemirila.

"Nikada nisam bio u Nemackoj..", zapocnem te se ona namrsti.

"Bio sam u sigurnoj kuci", pogledam u nju.

Zbunjeno pogleda u mene i vidim kako joj nista nije jasno.

"Secas li se poslednjeg slucaja u policiji na kome sam radio?"

"Da..onaj psihopata kog ste uhvatili", priseti se.

"Epa vidis u tome je caka. Nismo ga uhvatili, uhvatili smo pogresnog", uzdahnem.

"Ali kako?", promrmlja u neverici.

"Postarao se za to da izgleda kao da smo uhvatili pravog. Smestio nam je.."

"Sta se dalje desavalo?", tiho upita.

Uzdahnem i progutam knedlu koja se stvarala u grlu.

"Snajperista i jos dvoje policajaca koji su radili na tom slucaju su ubijeni. Jedini preostali na tom slucaju bili smo Leo i ja."

"Molim?!", vikne te je pogledam.

"On ih je ubio. Sef nam je rekao da bi bilo najbolje za nas da se pritajimo dok se situacija ne smiri. I tako sam zavrsio u sigurnoj kuci.."

"Pronasli su ga?", zabrinuto upita

Klimnem glavom.

"I ubili"

Zamisli se na kratko.
"I to je trajalo dve godine ?", tiho upita

"Oko godinu dana tacnije", priznam

"Gde si onda bio proteklih godinu dana?!", iznervira se.

"Tu i tamo", promrmljam.

"Zasto mi samo nisi rekao na pocetku sve ovo?", zbunjeno upita ne shvatajuci.

"Zato sto nisam zeleo da te dovodim u opasnost. Zato sam te udaljio od sebe. Nije smeo da sazna da mi znacis",kazem polako

"Pa si samo tako otisao u sigurnu kucu a mene ostavio?", njene oci potamne i primetim bes u njima.

Koliko me nerviraju ove njene recenice.

"Naravno da te nisam ostavio Helena. Imala si zastitu sve vreme a da to nisi znala."
"Dva policajca su sve vreme pazili na tebe"

Vidim kako joj oci promene boju i posvetle.
Zacuti na neko vreme

"Zasto mi sve to nisi rekao tada? Mogla sam da podjem sa tobom u..", ponovo zapocne istu pricu.

"Ne helena, nisam mogao da dozvolim da zaustavis svoj zivot zbog mene. Imala si fakultet, prijatelje.. nisam mogao da te odvojim od svega toga to bi bilo sebicno", pokusam da joj objasnim ali bezuspesno.

"Ali si mogao da me odvojis od sebe i pricas mi kako si me prevario?! To nije sebicno je li?!", gurne me.

"Uradio bih sve isto ponovo. To je bilo ispravno", hladno kazem te ona rasiri oci.

"Ne, to je bilo lakse za tebe! Nisi imao pravo da odlucujes za mene! To je trebala da bude moja odluka!", pobuni se

"Helena znao sam tvoju odluku, dosla bi sa mnom ili bi me cekala kuci i svaki dan se pitala da li sam ziv. Nisam zeleo takav zivot za tebe.."

"Kretenu ja bih izabrala bilo kakav zivot ako bi to znacilo da sam sa tobom!", prekine me i po 100ti put shvatim koliko joj je stalo do mene.

"Mislis da su mi te dve godine bez tebe bile super? E pa nisu! Nikada se gore nisam osecala nego te dve godine!", doda tise dok se par suza sliva niz njene rumene obraze.

Bez razmisljanja je obgrlim rukama i privucem u zagrljaj. Zavucem nos u njene kovrdze.

"Zao mi je, izvini Hel", sapnem.

"Moras da razumes i moju stranu price. Bio sam prestravljen da ti se nesto ne dogodi.. Nisam to uradio jer sam zeleo, nego zato sto sam morao", pokusam da joj objasnim.

"Jebeno sam mislila da si me prevario. Znas li koliko sam dana provela tugujuci?! Pitala sam se zasto ti nisam bila dovoljna i nije mi bilo jasno u kom trenutku se sve pretvorilo u jedno veliko nista..", izgovori kroz jecaje.

Zabole me njene suze te ubrzo osetim kako se i jedna moja skuplja u uglu oka i ceka da padne.