Njegov povratak

Volis li ga?

Odem u sobu i pocnem raspakovati kofere i zatrpavati se sredjivanjem i obavezama samo kako bih izbegla razgovor sa njim.

"Treba ti pomoc?", zateknem ga na vratima te se trgnem.

"Uskoro sam gotova", odgovorim ne gledajuci u njega.

Klimne glavom.

"Dodji na terasu kada zavrsis", promrmlja te izadje iz sobe.

Isfrustrirano uzdahnem te zatvorim ormar. Posle desetak minuta se sitnim koracima se uputim ka terasi.
Sedeo je na stolici. Kada oseti moje prisustvo okrene se prema meni. Odmeri me pogledom od glave do pete.

"Promenila si se", zapocne razgovor.

"Jesam", sednem pored njega.

Sama cinjenica da je on ovako blizu pored mene posle dve godine me je bolela. Boleo je i nacin na koji je otisao bez objasnjenja i ostavio me. Secam se koliko smo ranije bili drugaciji. Jedva smo cekali da nam se zavrse predavanja na faksu kako bi se videli, dane smo provodili ljubeci se i mazeci se. Nekada bi dolazio kolima po mene i vodio me na piknike, jahanje konja.. bila sam srecna. Sve bih dala da sve bude kao nekada. Da mi budemo kao nekada.
Fali mi to. Fali mi osoba kakva je bio. Osetim kako me nesto zagolica u uglu oka te smrcnem i usmerim svoj pogled prema nebu kako ne bih zaplakala. Od toliko velike ljubavi ostala su samo pisma koja smo pisali jedno drugom na bitne datume, pocepane slike u mojoj sobi i jedna pesma koju je napisao za mene. Od toliko velike ljubavi ostala su samo dva stranca.

"Lepse ti je stajala prirodna kosa", izgovori te me pogleda.

"Meni se vise svidja ovako", drsko mu odgovorim.

Pocela sam ispravljati svoju kovrdzavu kosu u inat njemu.
Naucila sam voziti motor u inat njemu. Oduvek je govorio kako je to opasno.
Pocela sam se druziti sa ljudima za koje mi je rekao da ih se klonim u inat njemu.
Sve sam uspela da uradim, samo u inat njemu nisam uspela da prestanem da ga volim.
Cak i posle dve godine, osecanja ljubavi duboko su ukorenjena u moje srce, ali je mozak preplavljen osecajima tuge, besa i mrznje pa ih ne vidi. Zavarava se.

"Kako ide fakultet?", spoji nam poglede

"Diplomirala sam ove godine"

"Svaka cast, to je ono sto si najvise zelela", nasmesi se.

Ono sto sam najvise zelela bio si ti, kretenu.

"Sta je sa tobom? Radis li jos uvek u policiji?"

Klimne glavom te se namrsti. Zatim oboje ucutimo.

"Volis li ga?", upita dok se njegov pogled gubi u daljini.

"Volim", slazem.

Nemo klimne glavom. Njegovi prsti odsetaju do njegovog sortsa i iz dzepa izvuce cigaretu. Zapali je i priblizi usnama te povuce.

Nisam znala da pusi.

"Nadam se da je dobar prema tebi", proguta knedlu

"Bolji nego sto si ti bio", hladno odgovorim.

Okrene se prema meni i u njegovim crnim ocima vidim tugu. Uznemirim se.

"Srecna sam sa njim", nastavim da ga lazem dok osecam kako me nesto u grudima boli sve vise i vise.

"Srecnija nego sto si bila sa mnom?", isprovocira me.

"Srecnija nego sto sam bila sa tobom", ponovim dok mi se srce slama na delove. Povredjujem nas oboje.

Ne mogu ja ovo. Ustanem i krenem da udjem unutra. U tom trenutku on baci cigaru sa terase te me iznenada okrene prema sebi i prisloni uza zid. Nasloni se rukama na zid te me zarobi izmedju.
Podignem glavu te se najezim od njegove blizine. Pogled mu padne na moje usne koje zadrhte, ali ga vrlo brzo vrati na moje oci.

"Znas srce, ne pali ti ta prica kod mene. Prvo skini tu narukvicu pa onda pokusaj da me lazes"

Baci pogled na narukvicu sa bisernim priveskom koju mi je kupio za rodjendan. Nalazila se na istoj ruci kao i verenicki prsten. Zateceno pogledam u njega.

"Ne idu zajedno. A oboje znamo koja ti je od te dve stvari draza", namigne mi te se skloni i udje unutra.

Skinem narukvicu i pogodim ga njom.
"Evo ti tvoja glupa narukvica kretenu!" 

Krenem da udjem u sobu, ali se vratim nazad.

"Jesi li jos uvek sa njom? Ili si i nju prevario kao mene?", iznervirano upitam.

Zbuni se. Pridjem mu.

"Znas ti si izgubio vise nego ja. Ti si izgubio osobu koja je uvek bila tu za tebe i koja je bila spremna da se zbog tebe posvadja sa svima! Uvek sam te branila, jebeno sam te volela kao nikad nikog!", smirim se te uzdahnem.

"A ja nisam izgubila nista. Samo obicnog manipulatora i lazljivca"

Po izrazu lics vidim koliko ga je povredilo ovo.

"Nije tako Helena, da ti kazem.."

"Ne zanima me. Kloni me se na ovom putovanju i vrati se u svoju glupu Nemacku u koju si otisao pre dve godine. Mi smo zavrsili, ja sada imam verenika i srecna sam", kazem te zalupim vratima.

Besno sednem na pod, a onda par sekundi kasnije bes preraste u mrznju i bol koje me nateraju da po 101 put placem zbog njega.