Njegov povratak

Sta je tebi danas

"Sta?", zbunjeno upitam.

Sara se namrsti te sedne na krevet.

"Pokusao je da te pozove..pre godinu dana. Kako si ti promenila broj telefona, dosao je do mene i zamolio me da vas dvoje razgovarate i da ce ti objasniti sve i ja.. rekla sam mu da imas nekog..i da si srecna. Rekla sam mu da te ostavi na miru i ne vraca se u tvoj zivot", pricala je sve tise i tise.

"A nisi mislila mozda da me obavestis o tome?! Ne mogu da verujem Saro!", iznervirano kazem.

"Hel mislila sam da te je prevario! To sam uradila za tvoje dobro, seti se kako si se osecala kada si saznala da je otisao! Bila si u bolnici nedelju dana sta sam trebala da kazem da.."

"Nije bilo na tebi da krijes to od mene! Imala sam pravo da znam Saro, to je moj zivot ne tvoj!", prekinem je.

Ne mogu da verujem da vicemo jedna na drugu.
Osecam kako mi oci zasuze.

"Kao da ti to ne bi uradila na mom mestu!"

Iznenadjeno je pogledam.

"Ne, ne bih. Ja bih ti rekla i podrzala te u tvojoj odluci koju doneses, jer to znaci biti prijatelj. A ne bih odlucivala umesto tebe", odgovorim joj.

"Ma daj mrzela si ga, kao da bi to nesto promenilo izmedju vas."

"Mozda bi. Sada je svakako kasno za to", hladno kazem te izadjem iz sobe ne zeleci da nastavljam svadju.

Sidjem niz stepenice i zateknem ostatak ekipe u dnevnom boravku.

"Dosla si taman na vreme! Sedi uskoro pocinje", veselo uzvikne Ema.

"Sta gledamo?" , upitam dok mi pogled luta po sobi i trazi mesto za sedenje.

"Neki akcioni film, Filip i Ema su birali", nadoveze se Igor.

"Dodji", promrmlja tise Damjan te se malo pomeri sa fotelje praveci mi mesto.

Bez razmisljanja sednem pored i uvucem se pod tanko cebe koje je bilo prebaceno preko njega.

"Gde je Sara?", upita Filip kada primeti da je nema.

Ne odgovorim nista vec se samo udubim u naslon fotelje i ugrizem unutrasnjost obraza.

"Tu sam", tiho promrmlja dok silazi niz stepenice.

"Plakala si?", zabrinuto je upita.

"Nisam", smrcne te se smesti na krevet preko puta mene i skrene pogled. Tuzno pogledam prema njoj.

Igor ustane da ugasi svetlo i film pocne. Par minuta kasnije osetila sam kako me Damjan blago gurne laktom.

"Hm?", okrenem se prema njemu.

Pokaze bradom prema Sari i upitno me pogleda.
"Sto ste se pokacile?", tiho upita kada primeti da su svi udubljeni u film.

"Zasto mi nisi rekao da si razgovarao ranije sa njom?"

"Nisam hteo da se zbog mene posvadjate", izdahne.

Sve vreme smo saputali.

"Kada cete svi prestati da krijete stvari od mene?"

"Nije trebalo da joj zameris to, ona ti zeli samo najbolje. Uostalom nije znala celu pricu", doda.

"Ne volim kada me neko laze, trebala sam da znam. Ja takve stvari ne bih krila od nje", iznerviram se.

"Teska si osoba Helena", promrmlja te skrene pogled ka tvu.

"Znas sta? Ako sam teska osoba idi i nadji neku laksu", nadurim se.

Iznenadjeno pogleda u mene.

"Sto si toliko nervozna, pms?", upita kroz salu.

"Nosi se", namrstim se.

"Sta je tebi danas?", zbunjeno sapne.

"Nista"

"Vazi. Samo nastavi da guras sve osobe od sebe, super ti ide", pomalo iznervirano promrmlja te ustane sa fotelje.
Ode na krevet i sedne pored Sare.
Nisam vise ni pratila radnju filma niti me je ona zanimala jer je svu moju paznju zaokupio razgovor izmedju Damjana i Sare. Sve vreme su saputali nesto i na trenutak sam osetila nalet tuge.
I stvarno nisam znala sta mi je danas, osim toga da sam neraspolozena i da mi nije dan. Na momenat se osetim kao neka lujka i pozelim da odem do njih dvoje i izvinim se, ali se ipak odlucim za laksu opciju. A to je da cutim i pustim stvari da se same rese.