Njegov povratak

Voljena si

Damjan POV

"Mozes ovde da prespavas ako hoces", predlozim pre nego sto izadje.

Iznenadjeno pogleda u mene.

"Necemo se ljubiti", dodam kroz salu.

Nasmeje se i prevrne ocima.
"Dobro, jer oboje znamo da se ne bi zavrsilo samo na tome", promrmlja i u trenutku osetim nalet vrucine.

"U pravu si, ne bi", kazem i primetim da crveni.

"Am..idem do svoje sobe po pidzamu", promrmlja na brzinu i izadje.

Nasmejem se te obucem donji deo pidzame.
Izvucem iz ormara jos jedan jastuk i stavim ga pored mog.

"Evo me", zatvori vrata.

"Helena kakva je to pidzama?", namrstim se kada primetim da spava u cipkastoj bebi dol pidzami.

"Ja u tome spavam", slegne ramenima i ugasi svetlo.

Uzdahnem te upalim nocnu lampu i legnem.
Zavuce se ispod cebeta i spusti glavu na jastuk pored mog. Obmotam ruku oko njenog struka i privucem je blize sebi. Sve vreme je gledala u mene tim njenim okicama. Nasmejem se.

"Sta?", zbunjeno promrmlja.

"Je l se secas.. kad god bi se pokacili oko neke gluposti u vezi uvek bi dosla i gledala me tako", prisetim se.

"Kako?"

"Tako kao sad, nekako slatko. I onda bi pocela da trepces umiljato i automatski bih zaboravio oko cega smo se uopste i raspravljali", kazem.

"Znala sam da ti je to bila slaba tacka", nasmeje se.

"Hm pa i sad je", priznam te je privucem jos blize sebi.

Zbunjeno pogleda u mene i u ocima joj primetim neki zamuceni sjaj poput nedostajanja. Pogled joj preleti preko mog lica i zaustavi na usnama.

"Zasto nisi obukao majicu? Je l ti to pokusavas da me zavedes svojim misicima?", upita kroz smeh dok prstima sara po mom stomaku.

"Ej nisam ja taj koji je u cipkastoj pidzami", prebacim joj.

Ispod cebeta moja ruka pronadje njenu butinu te pocnem da je mazim iduci vrhovima prstiju gore dole. Promeskolji se blago.

"Mozda ipak vi mene pokusavate da zavedete gospodjice", nasalim se.

Uzdahne te pogleda u mene.
"Ne"

"Ne?", upitam dok prelezim preko ivice njenog sorca.

Proguta knedlu i znam da pokusava da se iskontrolise.

Zavucem prste ispod svilenkaste tkanine te me ona blago udari po ruci.

"Damjane, sta radis to?!"

Nasmejem se te lupim prvu stvar koja mi je pala na pamet.
"Muvam te", sapnem i slegnem ramenima.

"Tako se ne muva devojka", naduri se.

"Nego?", vratim ruku na njen struk.

"Ovako mozda?", sapnem joj na uho te prislonim svoje usne na njen vrat i pocnem ga polako ljubiti.

Uzdahne i primetim kako joj se celo telo napelo.
Izvije vrat prema meni. Zavucem ruku medju njene kovrdze dok zubima blago grickam njen vrat. Primetim da se sva najezila te se nasmejem.
Prebaci butinu preko mog boka i pribije se uz mene. Blago se promeskolji i ispusti izdah.
Dodjavola Helena.

"Obozavas da me provociras i posle ja ispadnem taj koji ne ume da se kontrolise", promrmljam kada odvojim usne od njenog vrata.

"Nisam ja kriva sto se ti tako lako palis", tiho kaze dok dise duboko.

"Ma je l?", zavucem prste u njene gacice.

Rasiri oci te iznenadjeno pogleda u mene.

"Ko se sad lako pali?", upitam kada osetim vlaznu tkaninu pod prstima.

"Bezobrazna si"

Pocnem da pravim kruzne pokrete sto sporijim tempom. Hteo sam da je izludim kao sto ona izludjuje mene svojom pojavom. Pocne da se navlaci na moje prste i pomera. Epa necemo se igrati tako. Prebacim se preko nje te joj uhvatim ruke i stavim iznad glave. Nogama razdvojim njene i smestim se izmedju. Ponovo zavucem ruku u njen sorts i ovaj put pojacam stisak.
Zastenje te izvije telo prema meni.

"Stisaj se, cuce nas ostali", tiho kazem dok i sam disem tesko. Iako je u sobi bio polumrak jasno sam video njene crvene obraze. Nasmesim se.
Pozelim da je poljubim, ali odlucim da to ipak ostavim za drugi put.
Oblizem usne te ponovo pocnem da obradjujem njen vrat. Povecam stisak na njenom medjunozju i ubrzam tempo. Glasno zastenje te joj stavim ruku preko usta kako bih prigusio njene uzdahe. Primetim kako je pri kraju.

"Svrsi srce", sapnem joj kada osetim da je pocela da se pomera. Ubrzo njeno telo pocne da se trese i znao sam da je zavrsila. Legnem na krevet pored nje te je privucem u zagrljaj. Stavi glavu na moje grudi. Pokusavala je da smiri svoje disanje.

"To nije trebalo da se desi pre naseg dejta", izgovori kroz smeh.

Nasmejem se i prevrnem ocima.
"Kod nas ionako nista ne ide po planu, nego sve zbrda zdole."

Klimne glavom.
Ceskao sam po ledjima kako bi zaspala. Vec je bilo poprilicno kasno. Previse volim ovo stvorenje pored mene i nikada mi nije bilo jasno kako to da nije dobijala paznju i ljubav roditelja. Zanemarivali su je jos od malena. Iako je jedinica, njima su oduvek bile bitnije pare i karijera. Ugled.. I tako je Helena izrasla u osobu koja je mislila da se ljubav zasluzuje, da je uslovljena drugim stvarima i da i najmanja greska moze srusiti sve. Da se osoba voli samo dok je dobra. Ali isto tako izrasla je u osobu kojoj ljubav nije bila potrebna i to je trajalo..pa sve do mene. Dokazao sam joj suprotno.

"Helena..", tiho je dozovem.

"Hm?", promrmlja u polusnu ne otvarajuci oci.

"Hocu da znas da.. u kakvim god da smo odnosima..", zapocnem i privucem joj paznju te ona otvori oci.

"Voljena si. I kada smo u svadji i galamimo jedno na drugo, i kada se slazemo i mazimo.. voljena si. Svakim danom sve vise i niko i nista to nece promeniti, razumes?"

Nemo klimne glavom ne znajuci sta da kaze. Primetim kako su joj oci zasijale i kako se raznezila.

"Ti ces uvek imati nekog svog", sapnem joj te ostavim poljupac na njenom celu.

Primetim kako me gleda nekako nedefinisano, zeljno..sa puno ljubavi.
Zavuce se u moj zagrljaj i zabije glavicu u moje grudi.

"Nemas pojma koliko si divan i koliko mi znaci sve to", tiho izgovori.

Ostali smo do kasno i pricali o svakakvim glupostima, bas kao i ranije. Pricala mi je koje je nove stvari isprobala, o njenom novom drustvu sa faksa, sta bi volela da radi u buducnosti i gde bi volela da otputuje. Ona je brbljala a ja sam je strpljivo slusao, bas kao i pre dve godine. Neke stvari se nikada ne menjaju i neke ljubavi se nikada ne ugase ma koliko vremena proslo