Njegov povratak

Sta ako ovo ne uspe

Stajala sam u sobi i vec sat vremena trazila sta da obucem. Sve stvari iz ormara nalazile su se po krevetu i podu.

"Ovde kao da je tornado bio", promrmlja Ema dok ulazi u sobu.

Nasmejem se.

"Ljubavni problemi a?", Sara udje za njom.

Smeste se na krevet te se medjusobno pogledaju.

"Sta?", upitam zbunjeno.

"Spremas se kao da ides na prvi dejt sa njim i kao da te nikada pre u zivotu nije video", izgovori Sara.

Uzdahnem.
"Takav osecaj i imam", sednem izmedju njih dve.

"Nervozna si? Ali zasto? To je samo Damjan", Ema se zbuni.

Slegnem ramenima.

"Ej a ovo?", dohvati sa poda belu haljinicu.

"Am htela sam to, ali  to je bio njegov poklon za moj rodjendan i glupo je da.."

"Nije glupo savrsena je haljina!", Sara je baci ka meni te je ja uhvatim.

"Oblaci to i pozuri malo. Ceka te vec sat vremena!", doda.

Na brzinu se presvucem. Kosu podignem i vezem u neurednu pundju. Stavim visece mindjuse i blago se nasminkam.

"Lep provod vam zelim", dobaci Ema kada se spremim.

Zagrlim ih obe te dohvatim torbicu i izadjem iz sobe.

"Kasnim..kao i uvek", promrmljam sebi u bradu dok se spustam niz stepenice.

"Nema veze navikao sam vec na to", zacuje se njegov glas koji je dopirao iz hodnika. Primetim kako spusti pogled na moju haljinu.

"Izvini", nervozno izgovorim.

Zbunjeno pogleda u mene.

"Rekao sam da nema veze Hel. Idemo?", upita.

Klimnem glavom te se on javi ostatku ekipe i potom izadjemo napolje.

Zastane u dvoristu te zbunjeno stanem i ja. Okrene se prema meni.

"Mnogo si lepa", tiho kaze dok me sve vreme nezno posmatra.

Nasmesim se. Primecuje li koliko sam nervozna? Sve vreme se osecam kao neka zaljubljena klinka.

Spusti ruku do moje i pazljivo nam ispreplice prste.
Povuce me prema kolima i otvori vrata.
Potom krenemo.

Vece je bilo toplo i prijatno. Na nebu su se jasno videle zvezde. Damjan spusti krov te vecernji povetarac pocne da mi mrsi kosu.

"Gde idemo?", znatizeljno upitam.

"Mislio sam da odemo prvo u neki restoran ako si gladna", prebaci pogled na mene.

"Mozemo li samo uzeti nesto za poneti i otici na neku plazu?", nesigurno upitam.

Na trenutak me zbunjeno pogleda.

"Da ovaj, moze naravno. Sta ti se jede?"

"Pica", odgovorim dok skrecem pogled i posmatram predeo kroz koji prolazimo.

Kada stignemo do centra grada na kratko se zaustavi  pored nekog restorana kako bi pokupio hranu, a zatim produzimo dalje.

"Mozemo ovde da budemo, samo da pronadjem negde da se uparkiram", obavesti me kada se priblizimo plazi.

"Mhm", promrmljam dok neprimetno gledam u njega.

Par minuta kasnije sedeli smo na toplom pesku i posmatrali more. Zvuk zapljuskivanja nemirnih talasa o obalu me je polako opustao. Svi ljudi su vec odavno napustili plazu i otisli u centar grada tako da smo bili samo. Bacim pogled na njega i primetim kako vec gleda u mene.

"Izvini sto sam ti pokvarila planove za veceras", zapocnem dok jedem svoju picu.

"Samo mi se nije islo u restoran", objasnim mu.

Klimne glavom. Primakne mi se te prebaci ruku preko mojih ramena i privuce me blize sebi.

"Nije bitno Helena..zasto si toliko napeta danas?", upita dok pogledom prelazi preko mog lics proucavajuci ga.

"Nije ti se izlazilo?", upita i u ocima mu primetim tracak tuge.

Odmahnem glavom i zatvorim kartonsku kutiju iz koje sam jela.

"Nije to, samo..plasim se da ne uprskam. Plasim se da ovo ne uspe", priznam.

Blago se namrsti.
"Uspece Hel.."

"Kako mozes biti tako siguran u to?", prekinem ga uspaniceno.

"Evo ovako", izgovori i u sledecoj sekundi nezno prisloni svoje usne na moje.

"Zato sto smo to mi", promrmlja izmedju poljubaca.
"Zato sto cemo mi uvek naci put jedno do drugog, zato sto nasa ljubav opstaje bez obzira na sve", polako kaze dok uzima moju ruku u svoju i preplice nam prste.

Spustim pogled u nase ruke a potom ga vratim na njegove oci.

"Samo nam daj sansu", promrmlja dok mi miluje dlan.

Spojim nam poglede i klimnem glavom. Trenutak kasnije zeljno spustim svoje usne na njegove i zavucem ruke u njegovu kosu.