Njegov povratak

Dejt

Helena POV

Osecam kako mi jutarnji suncevi zraci miluju obraze i svetlost koja je uperena u moje oci me natera da se probudim. Blago protrljam oci rukama.
Protegnem se u krevetu i okrenem na drugu stranu. Damjan je jos uvek spavao. Njegova ruka se i dalje nalazila oko mog struka i cvrsto me je drzao uz sebe. Nasmesim se i ostavim sitan poljubac na njegovom obrazu te se tihim koracima zaputim ka svojoj sobi.
Nakon sto se presvucem sidjem u kuhinju i odlucim da cu praviti palacinke za dorucak.

Sipala sam smesu u tiganj i pocela sa pecenjem kada sam zacula necije korake iza sebe.

"Jutro", promrmlja Sara tiho.

"Jutro..ostali jos uvek spavaju", obavestim je dok prevrcem palacinku.

Klimne glavom i baci pogled na radnu plocu iza mene.

"Treba li ti pomoc?", nesigurno upita.

"Zapravo da", dohvatim tanjir sa vec napravljem palacinkama i pruzim joj.

"Ja cu da pravim ti mozes da ih filujes.
Imas tu dole krem i razne neke prelive, a sladoled je u zamrzivacu", rukom joj pokazem.

Klimne glavom i uzme sve sto joj je potrebno. Osetim se lose zbog mog ponasanja od sinoc. Ona je uvek bila sa mnom i kad mi je bilo sve super i kad mi je bilo najteze, nije zasluzila to.

"Saro..", okrenem se prema njoj.
"Izvini sto sam se tako ponela prema tebi juce"

Vidim kako joj se lice razvedri. Nasmesi se.
"Nema veze, delom si bila u pravu.. trebalo je da ti kazem. Izvini i ti"

Pridjem joj i cvrsto je zagrlim.

"Znas, prespavala sam juce u Damjanovoj sobi", tiho kazem i uputim je u trenutna desavanja.

"Sta? Stvaarno?!", rasiri oci.

Klimnem glavom i nastavim sa pravljenjem dorucka.

"Je l ste se pomirili?", veselo upita.

Zamislim se ne znajuci sta da kazem.
"Am i da i ne. Prvo smo se dogovorili da odemo na dejt i pocnemo sve od pocetka..am ali se onda desilo svasta nesto sto nije trebalo pre dejta i sad...", zbunjeno pocnem sa objasnjavanjem, ali kada zacujem ostale glasove momentalno ucutim.

Sara se nasmeje.
"Sve mi je jasno", sapne.

"Dobro jutro", pozdravi nas Filip.

"Jutro", promrmljam i pozdravim ostatak ekipe.

"Jao palacinke! Trebale ste da me probudite, pomogla bih vam", Ema kaze dok uzima jednu i pocinje da jede.

"Nema veze, snasle smo se nas dve", nasmejem se.

Svi sednu za sto i pocnu sa doruckom.

"Dolazim i ja samo da uzmem vodu", promrmljam dok brzim koracima odlazim do kuhinje.

Otvorim frizider i izvucem bokal sa hladnom vodom.

"Neko je vredan od jutra", izgovori Damjan kada kroci u kuhinju.

"Dobro jutro lepotice", tiho kaze i ostavi poljubac u mojoj kosi.

Nasmejem se i pogledam u njega. Bacim pogled prema dnevnom boravku kako bih se uverila da niko ne obraca paznju na nas.

Podignem se na prste i obmotam ruke oko njegovog vrata privlaceci ga u zagrljaj.

Dva minuta kasnije i mi im se pridruzimo na dorucku.

"Sutra se vracamo za Beograd, brzo je proletelo", zapocne Ema snuzdeno.

"Sta mislite da veceras odemo na neku svirku? Cuo sam da nastupa neki poznat bend nedaleko odavno", predlozi Igor dok stavlja jos jedan zalogaj u usta.

Svi se sloze osim Damjana. On je bio taj koji je cutao sve vreme.

"Ja cu vam se pridruziti malo kasnije, imam vec nesto isplanirano", promrmlja.

Namrstim se i vidim kako se i ostali zbune.

"Nesto bitnije od nas?", ubaci se Ema.

"Pa ja..zapravo idem na dejt sa nekim", kaze kroz osmeh i osetim kako mi je vilica pala do poda.

Nije trebao to da kaze.
Primetim kako se svi zbunjeno pogledaju, osim Sare koja je jedina gledala u mene.

"Aha lepo.. ko je ona? Znamo li je?", nastavi Ema pomalo tuzno sa ispitivanjem.

Osetim kako polako crvenim.

"Pa naravno da je znate, Helena srce sto cutis? Zar ne idemo na dejt?", promrmlja kroz osmeh.

"Staa?! Helena nisi nam nista rekla!", Ema se okrene prema meni.

"Konacno, hvala ti Boze vise", nadoveze se Filip

Slusala sam komentare ostalih koji su malo reci bili odusevljeni sto cemo ponovo biti zajedno.

Damjan se nasmeje te dodje do mene i obgrli me oko struka.

"Budalo nisi trebao to tako da im kazes", promrmljam tiho dok osecam kako su mi i dalje crveni obrazi.

"Ma hajde vidis kako su srecni zbog nas", kaze.

Malo mi se primakne.
"Veceras u pola 8, budi spremna. Pa cemo se kasnije naci sa ostalima", pomazi me po kosi.

"Mhm", promrmljam