Njegov povratak

Jesi li se nekada razocarao u mene

Uveliko je sedela na ivici trotoara u helankama i tankom duksu i cekala me. Lice joj se ozari kada me ugleda te brzo ustane sa trotoara i uleti mi u zagrljaj.

"I ti si meni toliko nedostajala", kazem kako bih je oraspolozio. Umesto odgovora osetim kako me njene rucice jace stegnu oko struka.

"Hajde, idemo", promrmlja tiho kada se odvoji od mene.

Ulicna svetlost obasja njeno lice i jasno se moglo videti da je plakala. Namrstim se kada uocim tragove prstiju na njenom obrazu.

Priblizim joj se i vidim kako se zbuni.

"Zbog cega?", tiho upitam dok nezno prelazim prstima na tom mestu.

Ne odgovori nista vec ode do motora i sedne na njega.

"Idemo li?", promrmlja nestrpljivo.

Pomalo zacudjeno pogledam u nju, ali ne kazem nista vec samo klimnem glavom i sednem ispred nje.
Upalim motor te se zaputimo ka mom stanu.

"Nisam bila ovde dve godine", promrmlja dok nesigurno ide iz prostorije u prostoriju.
U ocima sam joj video nostalgiju.

"Nista se nije promenilo, cak i nase slike u mojoj sobi stoje na istom mestu", obgrlim je oko struka.

Okrene se ka meni i nasmesi.

"Hoces li mi dati nesto tvoje za spavanje? Iskrala sam se iz kuce", pogleda me tim njenim okicama.

"Mhm, dodji srce", ispreplicem nam prste i povedem u sobu.

"Kako ste se proveli danas?", upita dok ja trazim u mom ormaru stvari.

"Bilo je zabavno, Igor se muvao sa nekom devojkom", nasmejem se.

Izvucem crni sorts i majicu te joj pruzim.
Zamisljeno je gledala u mene i sedela na krevetu.

"Bas si bio lep", promrmlja gledajuci u moju kosulju.
"Krivo mi je sto nisam mogla da dodjem", doda.

Sednem pored nje.
"Ne brini, izaci cemo ponovo uskoro", zatim spustim svoje usne na njene i privucem u poljubac.

Kada se odvojimo ustane i svuce duks sa sebe. Dohvati moju majicu i obuce je. Zatim svuce i helanke. Zapanjeno sam pratio svaki njen pokret.

"Ne gledaj me tako", izgovori kao da je procitala moje misli.

Nasmejem se te zavucem ruke ispod njene majice.

"Nisam ja kriv sto si ti toliko zgodna", opravdam se i dobijem jedno njeno prevrtanje ocima.

Kada legnemo u krevet zagrlim je i pribijem uz sebe.
Okrene se prema meni.

"Jesi li se nekada razocarao u mene?", zamisljeno upita.

"Nisam", odgovorim ko iz stopa.

"Otkud takva glupa pitanja u toj tvojoj glavici?", upitam dok joj mrsim kosu i ostavljam sitne poljupce.

Slegne ramenima.
"Ne znam..zanimalo je.. znam da sam losa cerka pa me je zanimalo da li sam i losa devojka", tiho kaze i osetim kako me nesto stegne oko srca.

"Helena bolju devojku nisam mogao da imam od tebe"

"Stvarno to mislis?", nesigurno upita

Klimnem glavom i poljubim je.

"Helena..nemoj nikada da sumnjas u sebe i u nas. Ti si najbolja devojka. Kroz celu nasu vezu si se uvek trudila da se ne osecam zapostavljeno, nalazila vremena i pored faksa i milion obaveza da se vidimo, nekada mi donosila rucak na posao, pravila mi omiljene kolace, radovala se mojim uspesima kao da su tvoji, masirala mi ledja posle naporne smene na poslu..", prisecao sam se svih "sitnica" koje je cinila za mene.

"Voleo bih kada bi mogla da vidis sebe mojim ocima shvatila bi koliko si posebna", kazem te ostavim jos po koji poljubac u njenoj kosi.

"Mnogo te volim", sapne i u sledecem trenutku nam spoji usne.