Njegov povratak

Da!

Nakon mojih predavanja zaputila sam se ka parkingu na kojem me je cekao Damjan.
Stajao je naslonjen na auto i posmatrao me dok sam isla ka njemu.

"Evo me", promrmljam dok osecam kako me povlaci u zagrljaj i ljubi.

"Idemo li?", nasmesi se.

Klimnem glavom i udjem za njim u kola.

"Kako je bilo na predavanju?", upita dok se ukljucujemo na glavni put.

"Dobro, zanimljivo. Drago mi je sto sam te poslusala i prebacila se na ovaj smer", priznam i izvucem mu osmeh.

"To si ti uradila Hel, ne ja", pomazi me dok vozi.

"Zvao me je otac malopre", uzdahnem.
U stomaku sam sve vreme osecala neki cudan osecaj.

"Stvarno? I? Sta kaze?"

"Am zapravo se izvinio za onu situaciju od pre neki dan.. i rekao da dodjem kuci. Bas cudno", promrmljam i blago se namrstim.

"Mozda su shvatili da grese", slegne ramenima.

"Mozda..ali mislim da cu ostati jos par dana kod tebe", kazem zamisljeno.

Klimne glavom ne govoreci vise nista. Primetim kako ne idemo standardnim putem ka nasoj kuci i kako se nalazimo u meni nepoznatom naselju.

"Gde idemo?", upitam

"Videces, blizu smo", kratko izgovori.

Nervozno izdahnem i naslonim se na sediste svesna da mi nece reci gde idemo cak iako budem navaljivala.

Posmatrala sam predeo oko nas.
Kraj je bio ispunjen sa mnostvom cveca i zelenila, a sve kuce i zgrade su bile esteticno uradjene.

"Stigli smo srce", uparkira se ispred neke kuce sa ogromnim dvoristem.

Namrstim se.

"Kod koga idemo?", upitam ali me on izignorise i izadje iz auta.
Zbunjeno izadjem za njim.

"Damjane!", pomalo iznervirano kazem. Ne volim kada se ponasa ovako tajnovito.

Prevrne ocima te dodje do mene.

"Dosado mala nestrpljiva", promrmlja te spusti svoje usne na moje.

Zatvorim oci i pocnem mu uzvracati poljupce zaboravljajuci na sve oko nas.

Par sekundi kasnije osetim kako stavlja nesto metalno na dlan.
Zbunjeno otvorim oci i ugledam kljuc.

"Sta..", u neverici promrmljam te se okrenem ka kuci a zatim nazad ka Damjanu koji se smeska.

"Ti si...sta", isprekidano sam govorila jos uvek u soku.

Pocne da se smeje posmatrajuci moju reakciju.

"Da Helena kupio sam nam kucu", privuce me u zagrljaj.

Srce mi je lupalo sto na sat. Nisam ocekivala ovako nesto i bila sam pod utiskom.

"Kupio sam je jos pre dve godine..ali kako se desila sva ona zbrka nisam mogao ni da ti je pokazem. Mada jos uvek nije zavrsena..", promrmlja tiho i pomazi me po obrazu.

Ispreplice nam prste i povuce za sobom. Radoznalo sam posmatrala svaki detalj. Dvoriste je bilo prostrano, sa mnogo cveca od kojih je najvise dominirala ruža. Na terasi se nalazila ljuljaska i jedan manji stakleni stocic. Nesigurno pogledam u Damjana te ubacim kljuc u bravu. Otvorim vrata i udjem prva, a zatim i on. Bila sam iznenadjena i samo sam isla iz sobe u sobu bez reci i razgledala.

"Jos uvek nije sve zavrseno, treba jos neki namestaj da dodje i...", pocne mi objasnjavati Damjan.

Okrenem se ka njemu i strastveno ga poljubim.
Nasmeje se i spusti ruke na moje butine te me podigne na kuhinjski sto. Zarobim ga izmedju svojih nogu i pocnem ga povlaciti sve brize sebi.

"Mnogo te volim. Nemas pojma koliko si me ostavio bez teksta. Divan si", govorila sam isprekidano izmedju poljubaca.

Krenem da mu svlacim duksericu kada me on zaustavi.

"Nisi videla spavacu sobu", pobuni se.

"Kasnije", promrmljam dok pokusavam da ga privucem sebi.

Dodje do mn i te ja obmotam noge oko njegovog struka.
Osetim kako postavlja ruke na moju zadnjicu i podize me u narucje. Otvori vrata sobe te me spusti. Zbunjeno se okrenem i oci mi automatski zasuze kada ugledam prizor ispred sebe. Nije valjda..
Citava prostorija je bila ispunjena crvenim i zlatnim balonima. Nase slike su bile rasporedjene po sobi, dok su po podu i na kravetu bile prosutne latice ruze.  Male sijalice koje su svetlele u celoj sobi i svece su predstavljale jedini izvor svetlosti jer su roletne bioe spustene.

Sa suzama u ocima se okrenem ka Damjanu.

On cucne i iz dzepa izvuce kutijicu sa prstenom. A kada je otvori..ostanem bez reci po ko zna koji put danas.

"Privezak sa narukvice si ugradio u prsten", jedva kazem, prisecajuci se dana na moru kada sam pokidala narukvicu i bacila mu u facu.

Klimne glavom i uzme moju ruku.

"Isto ovo sam zeleo da uradim pre dve godine. Nemas pojma koliko je period kada smo bili odvojeni bio tezak za mene.. ne zelim da se nikada vise odvajamo Helena. Volim te, svakim danom sve vise i uvek cu se truditi da te oraspolozim i ulepsam dan. Cak i kada se naljutis na mene pronaci cu nacin da te odljutim. Ja..ne znam kakav bi mi bio zivot bez tebe. Ti si moje malo svetlo koje cu uvek cuvati i brinuti o njemu."

Dok je pricao osecala sam toplotu koja mi greje srce. Suze su se slivale niz moje obraze i sve vreme sam se pitala sta bi bilo da mu nisam oprostila i da se nismo pomirili. Napravila bih najvecu gresku u svom zivotu

"Mnogo te volim", sapnem spajajuci nam poglede te cucnem pored njega.

"Zelis li da se udas za mene Hel?", izgovori dok primecujem kako i on uspeva da iskontrolise svoje suze kako ne bi zaplakao

Klimnem glavom i privucem ga sebi te brzo spojim nase usne.

Prebaci me u svoje krilo i nastavi da me ljubi. Kada se odvojimo jedno od drugog uzme prsten i stavi mi ga. Srecno pogledam u njega te ga opet zagrlim.

"Ne mogu da ti opisem koliko sam srecna", sapnem dok brisem suze.

"Trudicu se da uvek budes. Od sledeceg meseca cemo ziveti samo nas dvoje ovde i stvoriti nas malo svet. Mozes sa mnom za par dana da biras namestaj koji nedostaje", govori dok me mazi po kosi.

Klimnem glavom i poljubim ga jos par puta.
Baci pogled na svoj sat te cokne jezikom

"Moramo da krenemo. Zakasnicemo", nevoljno kaze.

"Gde to?"

"Za tri sata se nalazimo sa ostalom ekipom. Slavimo nasu veridbu", nasmeje se.

"Oni su znali?"

"Naravno, hajde bela haljinica te ceka kuci. I to sam sredio", izgovori te me povuce za ruku.

Na koliko stvari je mislio ovaj covek danas? Pobrinuo se za sve. Bacim jos jednom pogled na svoj prsten i osmehnem se.

"Damjane..ne znam kako ti da ti se zahvalim za sve ovo", promrmljam.

"Uskoro pocinje nas zajednicki zivot, a o zahvaljivanju cemo kad se vratimo u stan", namigne i kaze kroz salu.

Pocrvenim i blago ga udarim u rame.

Previse volim ovog coveka pored sebe i nikada necu dozvoliti da se nasa ljubav ugasi. Od sada cemo biti samo on ja i nasa kuca. Bez mojih roditelja i ostalih uplitanja u moj zivot. Vreme je za novo poglavlje, vreme je za novi zivot i staru ljubav koja gori jace nego ikada.

Iii dosao je kraj i ovoj prici. Hvala svima koji su bili tu i citali je. Pisite utiske a mi se uskoro druzimo sa novom pricom i novim likovima🤍