~godinu i po dana kasnije~
"Danas dolazi Damjan...." osećala sam ushićenost u njegovom glasu, a ja se iskreno i nisam radovala s obzirom na naš rastanak i sve ružno što sam mu rekla pa se te noći gorko pokajala nakon istine koju mi je sasuo u lice. Nisam želela da budem loša ni prema kome, samo nisam umela da se izborim sama sa sobom tada.
"Da. Drago mi je da se na kraju sve sa njim završilo dobro..." i da nije poginuo onako kako sam mu zaželela kada je odlazio. On je jedini kome nova ja nije uspela da se iskupi za počinjena dela koja je izvršila ona stara Ezel.
Nastavila sam da doručkujem mirno.
"Kada imaš balet?" upita, a ja samo podignem tri prsta, želeći da mu objasnim da je čas za tri sata, pošto su mi usta bila puna.
"Dobro, vozim te ja..." izmezila sam se istog momenta i naterala ga da počne da se smeje kao lud na brašno. Ustala sam i lagano posklanjala sve sa stola, poljubila sam ga u obraz i poželela mu dobro jutro.
....
"Graciozno... Vrlo, vrlo... Bravo mlada koleginice..." poklonila sam se i zadovoljna istrčala iz sale, na ulazu me čekala moja profesorka, zagrlila smo se radosno i krenule da skačemo od sreće jer sam upravo završila svoju prvu audiciju i to za glavnu balerinu u "Labudovom jezeru", samo moj ples dobio je reči hvale od žirija što sluti na odlične rezultate!
"Tako sam ponosna na tebe. Ono tamo... Bila je čista magija!" rekla je, a onda se udaljila i krenula da imitira svaki korak "Jao, a kada si ovako... Pa ruke tu... Ma savršena si! Talenat je neprocenjiv!" osmehnula se i ponovo me zagrlila svom snagom.
"Zaista, izgledala si jako lepo..." trgnem se po prvi put na glas koji vrlo dobro poznajem, okrenem se istog trena i ugledam njegovo lice, ozbiljno i bez ijedne crte koja je naznačavala bilo kakav osmeh. Kao i uvek.
"Damjane" prišla sam mu mirna, iako ništa baš u meni nije bilo mirno. Spustio je svoju šaku veliku i toplu na moj potiljak onda kada je u meni video kolebanje i preispitivanje da li da mu priđem uopšte nakon svega što sam mu rekla onog dana u afektu.
Bio je očaravajući, još zanosniji nego što ga pamtim. Kako me privukao na svoje grudi tako su se oko mog lica uvili grubi mišići njegove ruke. Udahnula sam duboko sav taj miris koji je donosio sa sobom.
"Oprosti mi" jednostavno sklizne niz moje usne onda kad mu se ni sama nisam nadala. Obavio je drugu ruku oko mog struka i time me naterao da zaronim u njegovo telo svojim.
"I ja sam preterao, mrvice"
"Nismo se čuli baš dugo..."
"Tako je bilo najbolje..." odmakla sam se iako to ponovo nisam želela, da mogu, živela bih u ovom zagrljaju večno sve dok ne umrem.
Pogledala sam u njegove zelene oči prošarane zlatnim i smeđim nitima, na licu mu je stajala brada stara par dana, kako sam se pridigla na prste da ga poljubim tako je ona krenula da mi žari usne, obraze i nos.
"Am... Ovo je moja profesorka. Lilijen..." na tren se izvučem iz njegovog zagrljaja zakoračivši korak unazad, pokazala sam rukom na nju, videlo joj se u očima da u njemu vidi isto ono savršenstvo kao i more drugih žena. Gledala je u njega kao da vidi nešto najdivnije na svetu... Verovatno je i bila u pravu.
"Ovo je Damjan. Dobar prijatelj moje porodice.. odrasla sam uz njega..." spustio je pogled kad sam joj ga predstavila, a onda se lagano ispravio i rukovao se sa njom.
"Drago mi je..."
"Otkud ti?" napravim se luda kao da mi stric nije rekao.
"Dobio sam par nedelja slobodno, pa sam došao da ne propustim ovu važnu stvar..." osmeh mi je uveliko vijorio licem, kad se u moje srce vratio onaj osećaj, odmah sam sebe prekorila, znam da ne smem tako da ga posmatram. Veren je.
"Znači ti me vodiš kući?" klimne glavom dok se ja okrenem ka Lilijen, još jednom mi čestita te kaže da će mi rezultate javiti do večeras i još jednom me zagrli.. Prijalo mi je da on sluša kako me neko hvali u znak toga da sam se promenila i više ne mislim samo o sebi...
Nastaviće se...
أنت تقرأ
Azurne noći III: Svet je tvoj
العاطفية"Ceo svet sam mogla da imam. Sve su mi davali na dlanu... Samo tebe ne."
