Azurne noći III: Svet je tvoj

26.deo

~Ezel pov~

Krajičkom oka je pogledao u nas dvoje koji stojimo izbezumljeni na vratima kuće u koju je ušao krvavih ruku, prljave majice, vidno mu je bilo loše jer je na desnoj strani njegovog stomaka majica bila sva krvava, mislim da je ta krv pripadala njemu.

Stric i on su se samo pogledali, prišao mu je i prebacio jednu ruku preko svog ramena, zajedno su se popeli na sprat. Sad mi je osećaj bio još gori. Nijednog trena nisam smela da ga pogledam u oči, znajući da on vrlo dobro zna šta mi se sve desilo dok ga nije bilo.

Nekako krivim sebe, da ja nisam davala nekog povoda ili možda čak i provocirala svojim izgledom i sigurnošću u to da sam lepa, možda ničega ne bi sada bilo i taj prokleti momak mi se nikada ne bi nakačio u život.

~Damjan pov~

"Reci mi iskreno..." podigao sam kratko pogled sa zavoja na njega, mislio sam da će samo tako izaći ali izgleda da sam pogrešio. Očekivao sam pitanja o tome šta sam uradio malom ljigavcu, ali me on upitao nešto sasvim neočekivano:

"Zašto si učinio ovo večeras? Sigurno ne jer je moja bratanica silovana zar ne?"

"Odrasla je pored mene-..."

"Rekao sam iskreno" kroz tek tmuran pogled u njegovim očima video sam da već zna istinu ili je makar sluti, ali sam se neverovatno mnogo plašio da je izgovorima naglas. Zatvorio je vrata i prišao mi,  stali smo jedan naspram drugog uneseni licem u lice.

Nisam znao hoće li me pre udariti pesnicom ili nabosti glavom, svakako mi je sudbina ista...

"Oprosti... Ni sam ne umem da dam jasan odgovor, osećam se, previše čudno da bih bilo šta rekao..."

"Ne možeš da se osećaš čudno kada su njene emocije u pitanju. Sve bih ti dozvolio sem toga..."

"Ne brini, ono što sigurno znam je da se nimalo ne igram. Pazim na nju, istinski sam brižan..." odmahnuo je glavom i lagano spustio pogled odstupivši od mene. Odahnem na kratko, ali on me samo ščepa iznenada za vrat.

"Nemoj da napraviš neko sranje, neću mariti za to što si povređen ako samo suza kane sa njenog lica zbog tebe..."  klimnuo sam blago glavom koliko mi je njegova ruka dozvoljavala jer sam se skroz prepustio. Znao sam da sam jači od njega i mogao sam ga se za čas rešiti, ali sam poštovao ono što ima da mi kaže.

Smestio je ruke u džepove i krenuo ka vratima.

"Paziću je bolje nego što će iko ikad drugi moći"

"Bolje bi ti bilo Damjane" zatvorio je vrata za sobom i otišao. Seo sam ponovo na sto i krenuo da dezinfikujem ranu i brišem krv koja je procurela po meni.

~Ezel pov~

Lagano sam utrljavala melem u modrice da bi brže nestale sa moje kože, znajući da će iako se ne vide, zauvek ostati na meni. Spustila sam se na krevet i zatvorila oči tek onako ovlaš, da ne bih zaspala još. Taman što sam se uživela u ovu tišinu i neki površni mir...

Pokušala sam ponovo da razmišljam o Damjanu, o tome kako me ljubi i voli onako kako samo on ume. U tim mislima skroz sam se izgubila toliko da sam njegove ruke zaista nekako osetila na sebi.

Njegovi prsti prelazili su po unutrašnjosti butina i taman kad sam pomislila da je osećaj suviše stvaran, zaista je takav i postao, brzo sam otvorila oči...

Nastaviće se...