Azurne noći III: Svet je tvoj

8.deo

"Ne gledaj me tako. Imam osećaj da me svakim pogledom sve više osuđuješ. Molim te, idi da spavaš..."

"Gde si bila do sad? Nisi se javljala, Adam je-..."

"Ne započinji"

"Neću" izgovori mirno i lagano se odgurne o svoje šake te stane naspram mene i prekrsti ruke na grudima.
Ramena mu dođu do izražaja toliko da pomislim da će majica na njemu popucati po šavovima. Opet mi se niz grlo spusti gorka knedlica, opet sam u iskušenju da mu se bacim u naručje i poljubim te usne, ali ne smem. Strah je mnogo veći od želje za svim tim stvarima o kojima maštam sa njim.

"Ne gledaj me tako" rekla sam tiho i spustila pogled.

"Kako?"

"Vrlo dobro znaš kako. Znam da sam pogrešila, okej? Samo se pravi da se nikada nije desilo. Zaboravi taj prokleto poljubac..." spustila sam šolju nepopijenog čaja i skočila sa ploče na pod. Krenem ka stepenicama, ali me njegove ruke vrate ka njemu.

"Možeš li ti da zaboraviš?" upita dok moje usne drhte i dvoume se da mu kažu istinu ili ne.  Umesto da išta kažem, jer nisam imala hrabrosti, ja sam samo blago odmahnula glavom.

"Zašto onda to tražiš od mene?" oči mi se rašire za tri broja te u neverici da li sam dobro čula tiho šapnem "Molim?"

"Zašto ja moram da zaboravim, ako ti ne možeš?"

~Damjan pov~

Rukama sam je uhvatio oko struka i vratio je na kuhinjsku ploču. Sa nekom prokletom sigurnošću gledala je u moje oči, samo što mi još prkosno nije rekla "Znam da me želiš", borio sam se sa tim osećajem, ona je bratanica mog najboljeg druga, četrnaest godina sam stariji... Znam!

Ali ja ne mogu da odolim načinu na koji me voli i želi, onako sasvim iskreno kao što nijedna žena ne bi, nekako sanjarski, kao prava devojčica koja nema pojma kakav je muški svet, ali mene idealizuje.

"Plaši me kad me tako gledaš, čini me tužnom jer si tako ravnodušan, a znam da činim baš sve..." njene tanke noge lagano su pribijale moje noge uz njeno telo što mi je stvaralo nenormalan pritisak u mozgu. Ponovo sam se oslonio rukama o ploču na kojoj je sedela dozvolivši da nam se nosevi dodirnu, ovaj put sam na taj način pokušavao da držim svoje ruke dalje od nje, nežno je svojim nosićem prešla po mom obrazu i svojim toplim izdisajem zagrejala moje lice.

"Ovo nikako ne bi smeli da dozvolimo" šapnuo sam i tad su njene ruke lagano krenule da šaraju uz moje laktove ka ramenima, sve do vrata "Niko nikada ne bi znao" rekla je tiho dok su joj usnice podrhtavale plašeći se da ih moje ne zgrabe ili prekore.

"Ne smem" iskreno izgovorim dok oslanja čelo o moje i umiljava mi se kao jebeni anđeo koji mi je svakog trena sve dublje pod kožom. Prstom pređe preko školjke mog uha što me naježi do korena kose.

"Samo jedan..." pogledala me kao da je to jedino što želi, a ja sam uporno sebi govorio da sam lud ako joj to učinim.

"Samo jedan" ponovim dok šakom umirujem njenu majušnu vilicu. Prvo usnama poljubim njen nos, zatim njenu gornju usnu, a onda kad konačno odlučim da je to to i nazad nema, spojim naše usne spretno i lagano da bi ona mogla da me prati. Možda sam joj čak i prvi poljubac... Anđele čedni, kako sam ovakav đavo da ti sve ovo uzimam i zašto dođavola ne mogu smao da te pustim!?

Njene usnice su se verno predavale mojima dok sam se ja trudio da što više stvari oseti i upamti. Jezikom sam nežno dodirivao njen terajući ga da prihvati taj spori ples, uspeo sam da se suzdržim da je rukama ne taknem jer da jesam ko zna gde bi nas to odvelo. Prekinuo sam najlepši poljubac u svom životu i pogledao u nju. Prstima sam prešao preko njenih pufnastih usana koje su bile vlažne od mojih, ponovo ih ovlaš poljubim te tiho šapnem "Beži u krevet..." poslušno je klimnula glavom i dozvolila mi da je spustimo ispred sebe. Pogledali smo se još jednom, a onda je otrčala u svoju sobu sa nekim luckasti osmehom u kutu usne.

Ovo je ili najveća greška ili nešto najbolje, ali znam, kajaću se...

Nastaviće se..

Za one koji čitaju i u ove kasne sate!💕