Azurne noći III: Svet je tvoj

15.deo

~Ezel pov~

Dremala sam sakrivena njegovim grudima, mazio je moje desno rame, oboje smo ćutali, među nama vladao je neki prijatan mir. Plašila sam se da zaspim jer sam znala da će kad tad otići, a to nisam želela.

"Damjane, hoćeš li biti tu za moj rođendan?"

"Ako dobijem odsustvo hoću..."

"Ako..." tužno sam ponovila i ušuškala se još više ispod njega.

"Ne budi tužna, maleno moje, ja ću misliti na tebe i ako ne budem bio tu. Poslaću ti i poklon..."

"Ne treba mi poklon. Hoću tebe. Zašto moraš da se vratiš?"

"Ezel vojska je moj život, oduvek radim ove misije, ne mogu da ostavim tek tako sve te izbeglice i sav taj narod koji gine. Rađa im se nova nada kad čuju da dolazim. Moja brigada oslobađa civile i upada na okupirane posede, tamo gde niko drugi ne može, ima mnogo taoca koji bi pre umrli nego ostali živi. A možeš zamisliti šta im rade kad im je smrt nagrada..." na jedno uho mi je ulazilo, na drugo izlazilo jer ništa me više nije moglo dotaći od toga da je njegov život u opasnosti jer su neki tamo bogataši izazvali rat u želji da vladaju svetom pa od toliko novca ne znaju šta će, nego se igraju tuđim životima.

"Na kraju krajeva, neću da razbijaš glavu time. Sigurno ću dobiti otsustvo..." uspravio se i lagano me štipnuo za obraz, namrgođeno sam odmahnula glavom ali nije mnogo mario već je samo luckasto poljubio moje usne. Ustao je sa kreveta, a ja sam ga tugaljivo pratila pogledom. Navukao je majicu i pogledao me još jednom.

"Malena, ne radi mi to..." oslonio se jednim kolenom o krevet, pa se spustio do mene da me ljubi. Zagrlila sam ga odmah ne želeći da ide: "Ako mi baš toliko ne daš da idem, siđi dole posle mene, gledamo neki dosadni film..."

"Ali dole ne mogu da te dodirnem kako ja želim"

"Više ćeš me se uželeti..." mazio se sa mnom još neko vreme, a onda ustao ponovo.

"Moram da idem" klimnula sam glavom. Poljubio me u čelo još jednom i izašao iz sobe. Neko vreme sam ležala u krevetu i razmišljala o svemu.

Još uvek mi nije rekao zašto je uopšte učinio sve ovo... Da li je suludo ako ga pitam šta on oseća i zašto sve ovo radi? Želim da znam šta nas to spaja? Da li je to samo puka privlačnost ili oseća nešto prema meni?

.....

"Izvoli striko, jedna tebi.." pružim mu činiju sa voćnim salatom na šta iskolači oči i odmah je zgrabi.

"Ovo nisi dugo pravila" rekao je. Pružila sam jednu Damjanu koji je sedeo zavaljen u fotelju. Kako je samo zgodan kad ovako sedi i gleda me onim osvajačkim pogledom.
Uzeo je činijici iz mojih ruku i usput nežno prešao rukom po mojim prstima koji su je držali. Jeza mi prostruji celim telom.

"Jedna za tebe" rekla sam tiho i zagrizla donju usnu na šta je sklopio oči i rukom mi krišom pokazao da se udaljim od njega, nasmejao se zatim pa otvorio oči spustivši pogled niz moje telo od čega sam se naježila cela.

"Nisam dugo ni bila ovako raspoložena..."

"Jadan tvoj muž ako budeš kuvala samo kad si raspoložena..." okrenula sam se ka stricu i uz osmeh se zahvalila na krevet do njega.

"Prvo. Neću se udati. Karijera mi je mnogo bitnija..."

"Nikad ne reci nikad" Damjan se tiho oglasi dok već uveliko mulja slatko salatu u ustima.

"U pravu si. Možda se pojavi konj na belom princu pošto je to mnogo realnija priča od one sa princem. Jedino što počinje sa princ, a ja ga trenutno volim, je princes krofna..."

"Kako rendom razgovor. 'Ajde ućuti pametnija si kad ćutiš..." Adam se iskezi dok ja kašikom zaranjam u njegovu salatu i uzimam skoro pola iz njegove činije trpajući to u usta.

"Striče mnogo si krindž" promuljam, dok se on uspravlja. Pucnuo je prstima u ravni mog lica:

"Ma šta kažeš likušo, jesam li?"

"Mnogo, liče..." prasnuli smo u smeh svo troje. Ugrabila sam daljinski i pustila prvu ljubavnu komediju na koju sam naletela "Kako izgubiti dečka za deset dana", ima li išta bolje od tog filma?

Jeste da su obojica prekukali film, sve do završetka, ali nijedan nije hteo da prebaci, samo su osuđivali i smejali se svojim glupim muškim forma na koje sam ja postajala alergična. Nije ni čudo što su najbolji drugari.

"Oprostio bih joj sve ovo čak i da se nisam kladio kao on. Vidi je kako je slatka..."

"Da, plavooke plavušice su nešto drugačije..." okrenem se ka njemu dok on gricka usnu odmeravajući me, osmehnem se i okrenem leđa, a on se prstom poigra sa krajevima moje kose koja pada preko mojih ramena.

"Šta pričaš?" uozbiljimo se kad stric okrene glavu ka nama.

"Cura ima zelene oči..." pokaže rukom na televizor.

"Je l? Ja sam daltonista..." začkilji se u televizor lažno i vešto se izvuče, zbog čega se jedva suzdržim da se ne nasmejem. Bocne me u rebro blago, što mi bude prva opomena da mu se ne podsmevam.

Nastaviće se...