Azurne noći III: Svet je tvoj

Epilog

Čim se zora probila do nas svojim oštrim svetlim zracima, njeno lice se namrštilo i nateralo je da ga sakrije u prostor između naših jastuka. Protegao sam se duž cele svoje polovine zbog čega me rana opet malo žacnula, spustio sam dlan na nju i potpuno se umirio ne bi li bol stao.

"Boli li?"

"Ma sinoć sam je ignorisao malo pa je sad ljubomorna..." osmehnula se pospano i spustila svoj dlan tu preko mog.

"Proći će..." šapnula je mazeći je obazrivo.

"Malena, srećan ti rođendan..." nagnem se ka njoj kad se setim i nežno je poljubim u obraz jer do usana ne mogu doći od jastuka i njene poze.

"Hvala, smatraću da si mi poklon već dao." namignula mi je i podigla glavu sa jastuka držeći se svojim rukama.

"Ali nisam, stani..." odmah sam ustao i krenuo ka svojoj torbi. Sageo sam se i krenuo da preturam sve dok nisam naišao na malo manju kutiju uvijenu u foliju boje neke nežne nijanse roze. Prišao sam joj videvši joj iskren osmeh na licu.

Odmah je ustala u sedeći položaj.

"Preslatko" šapnula je nakon što sam jok paket spustio u krila. Odvezla je roze mašnicu i pocepala uzbuđeno foliju. Otvorila je kutiju i pažljivo izvadila ono što je u njoj.

Uhvatio sam joj šake koje su držale braokastu kutijicu toliko sitnu da ju je jednom rukom mogla držati, ali nije htela da je ispusti.

Navio sam je prstima druge ruke i kutijica je uz melodiju krenula da se otvara. Zaljubljeno je slušala muziku koja je dopirala iz kutije i sa nekim setnim pogledom u očima gledala u balerinu koja pleše u kutijici uz tu melodiju.

Znao sam da će se raznežiti jer je to bila posebna kutija, tražio sam da muzika u njoj bude unikatna, pa je to ovoga puta bila uspavanka koju joj je mama pevala kada je bila mala, a kasnije, nakon njene smrti, Adam i Nejra.

Zagrlila me snažno kad se kutijica sklopila i prošaputala: "Niko nikada ovako nije mislio o malim detaljima u mom životu kao ti. Toliko te volim Damjane da srce ne može da nađe reči da ti saopšti tu ljubav. Hvala ti, divna je..." odmakla se spustivši glavu na moje grudi i još jednom navila kutiju. Kao malena devojčica..

Melodija je ispunila sobu za tren, zatvorila je oči i tiho krenula da pevuši reči pesme svojim zvonkim glasićem.

"Drago mi je da ti se dopala i da te nije rastužila jer sam se bojao da može biti i tako..."

"Nije me rastužila. Išla sam do njih pre par dana, razgovarali smo, mnogo sam se izvinjavala jer sam ih nekako htela poništiti iz života da me ne bi toliko bolelo. Izvinila sam se i oni su mi oprostili, znam da jesu jer sam se osetila voljenom kad sam odlazila, nisam bila tužna kao kad sam došla..."

"Ko na tebe može biti ljut ti si šašava..."

"Neodoljiva sam, zar ne?" našalila se.

"Neodoljiva si, pametna si, privlačna i smerna, ja sve to volim kod tebe" nasmešila se i nežno me poljubila. Ostavila je muzičku kutiju na moj noćni sto i lagano ustala. Obukla je svoj bade mantil i krenula ka vratima sobe.

"Kuda?" upitao sam, tek je svanulo.

"Pa da nas stric ne bi uhvatio" objasnila je.

"Malena on zna" razrogačila je oči o odmah dotrčala do mene, skočila je na krevet i upitala "Kako?"

"Ne znam. Samo me pitao za nas sinoć i ja više nisam mogao da ga gledam u oči i lažem, rekao sam mu istinu..."

"I šta je on rekao?"

"Pa dugo se dvoumio da li da me udari ili da me udavi. Ali je na kraju samo zapretio da ako suzu pustiš zbog mene, mrtav sam..."

"Znači njemu ne smeta to?"

~Ezel pov~

"Verovatno mu je čudno, ali... Ne bih rekao da se protivi tome da budeš moja" veselo sam ciknula i bacila mu se u zagrljaj.

"Ovo te obradovalo više od kutije?"  našalio se.

"Ti i ta kutija ste sva najbolja poklona za ovaj rođendan..." radosno sam plesala u njegovom zagrljaju i stezala svoj sve više u više da se požalio kako ću ga udaviti.

"Jedva čekam..."

"Šta?"

"Da budeš moj pred svima večeras..."

"Ti si luda skroz! Ubiće me Adam!"

"Aminovao je našu vezu. Briga me, ima da te ljubim i plešem sa tobom i kad krene škola dolazićeš po mene i svi će da se pitaju šta si mi, a ja ću ponosno da govorim da si moj dečko..." prasnuli smo u smeh i bacili se na krevet.

"Sad je baš ceo svet moj!" izgovorila sam spojivši nam usne u dug poljubac.

Baš kao što mi je tata obećao. Pitam se...

Da li je Damjan nešto što su mi njih dvoje poslali da me čuva i voli onako kako bi oni? Ipak me njegove oči gledaju onako milo kao što bi mamine, a u njegovom se zagrljaju osećam baš spokojno i mirno kao da je tatin.

Da li bi se oni slagali sa time da je on taj kog ja biram?

Sigurno da bi, kao i stric- pomislila sam.

On je ipak neki božanski spoj njihovih duša i njihove ljubavi prema meni. Ne želim nikada da ga pustim i samo želim da trajemo zauvek.

~Kraj~

Nadam se da STE ZAVOLELI OVU PRIČU baš kao i ja, jedna od najdražih, ako ne i sadašnji broj 1.