Školski dan mi je prošao mirno, ništa se specijalno nije dešavalo i osjetio sam olakšanje jer Tom nije rekao Marku da poznajem Karolinu. Očigledno je znao da bi to uništilo mnogo toga.
Vrativši se iz škole kuća mi je kao i uvijek bila prazna, majka mi je na poslu , škola me je pomalo iscrpila te sam se popeo do svoje sobe kako bih odmorio. Nije kao da se mnogo umaram tokom časova, obično u zadnje vrijeme to biva zbog vremena i mog ostajanja do kasno uz laptop.
...
Prilazim laptopu koji mi je ostao upaljen na stolu, dodirnuo sam miš i svjetlo se na ekranu pojačalo. Uzimam ga u ruke i spuštam se na krevet postavljajući jastuk malo iznad moje glave. Stavljam laptop u krilo i ulazim da pogledam najnoviji Star Wars. Klikćem na ikonicu filma i odjednom u desnom uglu pojavi se ikonica da mi je stigla poruka na mailu. Ulazim u poruku i shvativši da nije gospodin Allan pravim kratak izdah zadovoljstva. Zabacujem pogled malo bolje na laptop, isčitavam poruku u sebi i poslednja riječ natjera da moje tijelo na kratko čudno zadrhti. KAROLINA... Ovo su oni trenuci kada ne znam kako da se osjećam, lakše bi mi bilo da sam znao ko mi šalje poruku ali njeno ime me je potpuno zbunilo, @funnygirl ... Kakvo je to ime? Ona uopšte nije funny, bar ne prema meni. Zatražila je da se nađemo, večeras. Želi da počnemo raditi na projetku za takmičenje, izričito mi je to napisala velikim slovima kako ne bih shvatio pogrešno. Zatvorio sam laptop i spustio sam jastuk kako bih zaronio glavu u njega.
" Ovo će biti uzdudljiva noć, u to sam siguran " - tiho izgovaram i pravim dug izdah ne znajući šta da očekujem od večerašnjeg susreta.
...
Spuštam se niz stepenice u trenutku kada se začuje zvono na vratima. Navlačim majicu , izgledam pomalo zgužvano ali nije me briga. Otvaram vrata i prvo što uočavam su njene oči koje su pokušale da odlutaju negdje drugo čim me je ugledala.
" Uđi " - izgovaram i pravim joj mjesta da prođe. Pomalo nesigurna, stupa nogom preko praga i ulazi u kući razgledavajući sve što su njene oči mogle da uhvate za par sekundi.
" Kako si me pronašla ? " - upitujem je i pravim koraka ka napred kako bi je mogao pogledati.
" Gospodin Allan mi je dao adresu, nije mi trebalo dugo da se snađem " - odgovara mi , ne želi ni da me pogleda. Možda je to zato što neprestano buljim u nju ali pomalo je nepristojno da gledaš sa strane kada razgovaraš sa nekim.
" Hoćeš li nešto da popiješ ? " - upitujem je ali ona blago odmahne glavom .
" U mojoj sobi ćemo da radimo " - govorim i u tom trenutku njene oči sa nevjericom pogledaše moje. Nisam sigurna kako je ovo shvatila ali nije mi namjera da je silujem , u sobi imam najveći sto a moja mama takođe voli da ide iz prostorije u prostoriju pa bi najsigurniji bili u sobi.
" Okej " - izgovara . Pružam korak ka stepenicama i posle kraćeg penjanja stižemo do sobe. Ulazimo u sobu i haos koji bi inače zatekla uspio sam da saniram , dobro je što se najavila inače bi od sramote propao u zemlju. Sjela je na sto i izvadila je svoj laptop , na kratko je pogledala sobu a zatim je shvativši da je posmatram ubrzo vratila pogled prema laptopu koji se upalio.
" Imaš li ideju kako da započnemo ? " - upitujem je privlačeći stolicu pored nje.
" Zbog toga sam došla ovdje, nažalost moramo zajedno napraviti plan i osmisliti ideju " - odgovara i ulazi u word ispisujući NASLOV: ... Činim sve što je ona uradila, palim laptop ulazim u word i zastajem čim stavim dvije tačke. Pokušavam se fokusirati na temu... MJESTO ZBOG KOG SAM TE ZAVOLIO ... Želim se potruditi, želim da zajedno ovo odradimo ali kada je ona pored mene teško se fokusiram na bilo šta drugo. Kada bih samo uspio da se usresredim, sigurno bih nesto smislio.
" U koju školu ideš ? " - izgovaram i shvatam da mi ovo pitanje neće nimalo pomoći. Jednostavno ne znam zašto sam ovo izgovorio, duboko u sebi imao sam želju da je to pitam ali nisam siguran da je ovo pravi trenutak. Ona je zastala i okrenula se prema meni, samo me je pogledala i vratila je pogled prema laptopu .
" Nisam želio da budem nepristojan " - dodajem .
" Ovdje sam kako bi nešto smislili, ne želim da razgovaram sa tobom o drugim stvarima osim o pisanju. Dovoljno mi je teško što sam zaglavljena u sobi sa tobom " - grubo mi uzvraća ne skrivajući nervozne šare na licu.
" Imaš li neku ideju ? " - upituje me ovoga puta gledajući me direktno u oči. Zaćutao sam na trenutak, činilo se kao da ćutanje traje cijelu vječnost pa je ona odgovorila umjesto mene.
" I mislila sam da nemaš " - podiže obrvu i vraća pogled ka svom ne započetom radu. Meni je našla da govori kako nemam ideju a ona je zapela na istom mjestu gdje sam i ja, kako tragično.
" Zapravo imam ideju kad je već toliko želiš " - pomalo ljutito izgovaram i ona se blago osmjehnu , očigledno mi se ruga.
" Da čujem i to čudo " - izgovara i gleda me svojim krupnim očima . Ne želim da joj dozvolim da mi se ruga, možda mi se sviđa ali ako misli da sam jedan od onih momaka koji će samo da ćute kada ona govori e pa tu se prevarila. Možda ne izgledam kao neko kome se čitav život vrti oko njegove pameti ali zasigurno nisam neki glupi sluga koji će da pogne glavu i da posluša svako naređenje njegove kraljice.
" Naslov može biti If love was a crime. Radnju će pratiti dvoje tinejdžera koji će se zaljubiti nakon putovanja u New Yorku. Njih dvoje su imali potpuno drugačiji život , nemaju puno zajedničkih stvari ali on žarko želi da ih to putovanje zbliži " - izgovaram i osjećam kako me nalet čudnih emocija tjera da nastavim ma koliko ću zažaliti zbog ovoga.
" Ona je mirna cura koja nije spremna da bude u vezi sa momkom kome se cijeli život svodio na žurke i opijanja. Ona misli da može biti bolja od toga , ona želi da bude bolja od toga ali on joj to ne želi dozvoliti " - završavam rečenicu i pravim dug izdah prije nego uopšte pogledam u njene oči . Previše sam toga izgovorio, čini se kao da je ovo samo obična ideja ali shvatiće da je ovo mnogo više od toga. Bojim se toga, ne mogu je pogledati u oči , jednostavno ne mogu .
" Podigni glavu, sve će biti u redu " - čujem Karolinin glas u glavi. Odlučujem da ga poslušam, podižem glavu koju su dok sam govorio pognuo . Naše oči se susreću i vidim da je sve shvatila. Sažaljeva me , ne mora ništa ni izgovoriti ali njen pogled mi govori sve.
" Moram da idem, razmotriću ideju " - tiho izgovara, zatvara laptop i ustaje sa stolice koračući prema vratima. Ni ne pokušavam da je zaustavim, nemam hrabrosti . Emocije su me savladale, dopustio sam da me ljutnja odvede u propast iz koje ne znam kako da se izvučem. Njeni koraci su se čuli sve slabije i slabije , ostavila me je u tišini prepunoj emocija zbog kojih sam je natjerao i da ode.
" Biće sve u redu " - čujem ponovo njen glas u glavi.
" Ništa neće biti u redu " - glasno izgovaram i snažno udaram šakom o sto izbacujući tako sve emocije koje su se neprestano nagomilavale.
_____________
Novi nastavak je tu .
Značilo bi mi ako bi ostavili vote/komentar, čisto da znam da li vam se sviđa i ako nešto treba da promjenim.
YOU ARE READING
Easy
RomanceZnao je da ne može da bude navalentan, duboko u sebi je patio zbog toga ali ona je željela da to ide polako. Svakim njenim poljubcem poželio je da bude grublji, brži ali nije mogao zbog nje. Možda neki to zovu potisnuta ljubav , on je možda to tako...
