Filip Benkovic: Love story

19

Opce nisam spavala. Samo sam plakala i razmisljala. Ne znam. Pogrijesila sam. Pomazem ocu tako sto sam izgubila svoju jedinu ljubav u zivotu.
Ustajem se iz kreveta i obavljam jutarnju higijenu. Nisam se opce sminkala. Obukla sam tajice i obicnu bijelu majicu. Uzela sam stvari i krenula prema izlazu.

Ruza: Isabell??

Ja: Da?

Ruza: Kako si?

Ja: Lose teta Ruza, jako lose. Dok mi roditelji uzivaju ja patim. Placem i ne mogu vise.

Znam da je bezobrazno, ali samo sam se okrenula i otisla do auta. Da mi je teta Ruza nastavila govoriti nesto rasplakala bi me. Krenula sam na stadion. Kada sam stigla bilo je tocno 8:00. Prvi puta da dolazim na vrijeme. Uvijek sam dolazila barem 10 minuta prije. Idem pokraj travnjaka, ali ne obracam paznju.
Vidim iz daljine Filipa, a onda pogledam na ruci mi je zarucnicki prsten.
Jednom sam rekla kada mi na ruku decko stavi prsten, vise ga ne budem skidala. Zaklela sam se. Drzim do svojih obecanja pa je tako i sada. Iako je Ivanov prsten ne cu ga skidati.
Sagnula sam glavu da me decki bas ne primjete i onda kao i inat zove me trener da dođem do njih. Na tren sam zastala i buljila u njih. Krenula sam prema njima. Uzasno izgledam. Oci su mi natecene, blijeda sam, hladno mi je i tresem se. Naravno, bolest radi svoje. Jos i to ha?

Ja: Izvolite.

Trener: Pripremi mi one ankete da se ispune

Ja: U redu

Stala sam sa strane. Nisam jos otisla prema uredu jer mi nije to trener rekao. Stojim i gledam u pod. Pogledam prema gore i svi imaju oci uprte u mene. Filip je zabrinut. Znam ga. Gleda u mene sa nekom tugom i zabrinutoscu. Normalno kada nekoga volis brines se za njega. A ja cu mu morati reci da sam zarucena za drugog.
Trener je rekao deckima da imaju trening jedan sat i da krenu. Oni su otisli trenirati, a ja sam otisla u ured. Sjela sam u stolicu i krenula sam pripremati ankete. Nisam imala bas puno posla jer sam ga prije obavila. Uvijek mi je bilo zadovoljstvo to raditi.
Zvoni mi mobitel. Doktor me zove.

Ja: Halo?

Doktor: Ovdje doktor Kovac. Isabell vi ste?

Ja: Da, recite.

Doktor: Vas termin je trebao biti danas u 14:00 sati, no doslo je do promijene. Ako bi mogli doci sada u 9:00 sati.

Ja: To je za pola sata. Ja sam na poslu. Mogu pitati sefa.

Doktor: Ako zakasnite deset ili petnaest minuta nema veze.

Ja: U redu. Evo krecem

Poklopila sam i uzela torbu i mobitel. Izasla sam iz ureda i krenula prema travnjaku. Posto je blizu devet sati decki su zavrsavali sa treningom. Dosla sam do trenera koji je bio u drustvu Filipa, Corica, Sose i Moroa.

Ja: Oprostite na smetnji, ali trebam vas nesto pitati.

Trener: Reci Isabell

Ja: Ja bih sada hitno trebala otici, pa ako me mozete pustiti.

Trener: Moze ionako zavrsavamo.

On je odmah otisao prema svlacionici odnoso prema svom uredu. Nisam ni rijec rekla deckima vec sam se samo okrenula i brzim korakom isla prema autu. Cula sam da je Filip krenuo zamnom, ali pravila sam se da ga ne cujem.

Filip: Isabell cekaj, kamo ces?!

Sam sam hodala. Stigla sam do auta, a onda me Filip primio za ruku i okrenuo prema sebi.

Filip: Sta se događa??

Ja: Zuri mi se. Daj me pusti.

Filip: Ne budem dok mi ne kazes sto se događa!!! Danas nisi samnom progovorila ni rijec. Sta se dogodilo preko noci?? Jos sinoc smo bili skupa, spavali skupa.

Ja: Daj me pusti k vragu. !!!!

Filip: Nejdes odavde dok mi ne objasnis. Imam pravo znati.

Ja: Prekidamo !!!

Rekla sam to iz vedra neba. Ne znam od kuda mi snaga da to izgovorim. Filip me gleda u oci i ne vjeruje sto sam mu upravo izgovorila.

Filip: Molim?

Ja: Prekidamo. Ne zelim vise biti s tobom u vezi.

Filip: Zasto???

Ja: Zato. Jednostavno ne zelim

Filip: Razlog????

Ja: Ne volim te !!!

Filip: Salis se. Mogla si izmisliti bolji razlog. Ovo ti uopce ne vjerujem. Kako si mogla misliti da cu ti povjerovati.

K vragu pa on mi ne vjeruje. A normalno kada ga volim. Moram mu reci nesto zbog cega ce me mrziti. Ne zelim da sebe krivi. A onda sam skupila snage i hrabrosti.

Ja: Ne vjerujes mi?? Pogledaj ovaj prsten na ruci. Zarucnicki je. Mislis da bi se zaarucila da te volim??

Filip: Sta?? Nemoj se saliti. Zarucila si se??? Ma za koga??

Ja: Da jesam. Za Ivana.

Filip: Za onog kretena??? Pa ti ga ne volis?? Ma ne vjerujem ti.. Zasto lazes???

Ja: Slusaj me sada. Zar si mislio da cu ja biti s tobom zauvijek?? Ti mi ne mozes omoguciti zivot kakav moze Ivan. On je prilika za mene, a ne ti. Igrat ces do maxinalno 40 godina i onda ce te svi zaboraviti. Ja tebe ne volim. Ovo mi je bila avantura. Gotovo je. Udat cu se za Ivana

Filip me je gledao u soku. Suze su mu se samo bez milosti spustale niz zacuđeno lice. Ja sam pucala iznutra. Kidala sam se. Umirala sam. Morala sam izdrzati. Filip me vise ne smije voljeti. Ivan i njegiv otac su jako opasni. Ne bave se oni legalnim poslovima. Spremni su svasta uciniti samo da njima bude dobro. Spremni su i ubiti. Zato sam na ovo sve i pristala. Da ne naude osobama koje najvise volim.

Okrenula sam se i sjela u auto te krenula. Pogledala sam u retrovizor, a Filip je nepomicno stajao. Sada sam mogla plakati. Plakala sam cijelim putem do bolnice. Pred bolnicim sam se sabrala i usla sam. Doktor me je cekao. Presvukla sam se i usla u neku prostoriju. Kemoterapija nije predugo trajala. Uzasno sam se osjecala kada sam izasla iz bolnice. Sjela sam u auto, ali bilo mi je zlo. Sat vremena sam sjedila u automobilu da se saberem.

Filip P.O.V.

Ne mogu vjerovati da mi je ovo ucinila. Ostavila me. Zarucila se za drugog. Ne voli me !!

Coric : Filipe sta je bilo??

Filip: Otisla je

Sosa: Ma tko? Stojis ovdje nepomicno vec sat vremena

Coric: Filip !!!

Filip: Isabell me ostavila. Zarucila se za drugog. Rekla je da me ne voli.

Coric: Sta??? Za koga??

Filip: Za onog Ivana.

Ciric i Sosa odveli su me kuci. Kada sam dosao mama me je pitala sto se dogodilo, ali nemam snage joj reci. Otisao sam u sobu i plakao. Ja volim Isabell. Ostavila me samo tako. Kako je mogla. Srce mi je slomila. Kako cu bez nje??
.......

Stigla sam kuci jako lose. Ne samo zbog kemoterapija vec zbog Filipa.
Legla sam u krvet i placem.

Kako cu bez njega??