Alarm je zazvonio, bunovan dohvati telefon i vrati se na jastuke. Protrlja rukama lice otvarajući oči, oseti oštar bol u glavi i namršti se. Dugo nije mogao zaspati, još uvek je osećao njene poljupce i miris. Polako se izvuče iz kreveta i krenu u kupatilo, trebao mu je hladan tuš da razbistri misli. Prođe pored njene sobe i ugleda prazan krevet...kao da nije spavala, okrete se i pođe prema kuhinji. Nigde je nije bilo. Stajao je kao ukopan dok mu je jeza išla niz leđa...pobegla je! Ulete u sobu i pogleda u orman, sve kese su bile tu, njegov džemper i pidžama složeni na krevetu. Obli ga hladan znoj...nema joj spasa, ništa ne može učiniti za nju ako ga je napustila, presudiće joj odmah. Obuče se na brzinu i izlete iz stana ne znajući gde da je traži, seti se da mu nije rekla mesto gde je trebala da se nađe sa Selmom! Sede u auto i spusti ruke na volan gledajući u jednu tačku dok mu je mozak radio grozničavo, bez nje se nije mogao vratiti u Van...to bi bila njena smrt. Iz misli ga trže zvono telefona...ona.
-Ja sam sa Selmom...doći ću na aerodrom.
Miratu pade mrak na oči, bio je šokiran njenim pozivom i mirnim glasom...uhvati ga napad besa i dreknu.
-Gde si?
Ćutala je par sekundi i ponovi.
-Sa Selmom sam, stižem na vreme.
Ćutao je i slušao pozadinu...čuo je prolaznike, pažnju mu privuče glas automata iz otvorenog autobusa koji je govorio lokaciju stanice, istog momenta je prekinuo vezu i upalio motor.
Sara pogleda zbunjeno u telefon i sleže ramenima, na pamet joj nije padalo da mu kaže gde je jer je želela provesti na miru dva sata sa prijateljicom. Nije želela otkrivati njen indentitet jer ona je neko ko je za nju bio jako važan, sem toga držala je podalje od svog sveta. Ubrzo im se pridružio Erkan, momak bivši kolega i Selmin dobar prijatelj. Sedeli su u restoranu i pričali...nije govorila ništa o sebi jer oni nikada ne bi razumeli plemenske običaje, želeli bi pomoći i još gore napravili. Selma se smejala Erkanovim šalama a onda predložila da slika Saru i prijatelja za uspomenu...retki su bili trenutci kada su mogli priuštiti izlazak posebno što joj drugarica odlazila za Van. Njih dvoje se približiše jedno drugom, momak nasloni ruku na naslon stolice na kojoj je Sara sedela i namestiše se za foftografiju...nisu primetili razjarenog Mirata kada je uleteo u restoran. Stao je i gledao scenu, u njemu je kuvalo...polako priđe stolu i uhvati Saru za ramena. Ona se okrete i preblede gledajući ga raširenih očiju punim straha, usne joj zadrhtaše kada srete njegov pogled.
-Dobro jutro...ja sam Mirat, Sarin verenik.
Nastade tajac...Erkan i Selma su ga gledali kao da je pao sa Marsa ne verujući šta ovaj neznanac priča.
-Sara, zar nećeš predstaviti svoje prijatelje – opasno tihi glasom joj se obrati.
Sedela je oduzeta, htela je u zemlju propasti od srama, bilo joj je neprijatno jer nije želela da oni znaju za njenu muku. Grlo joj se steglo jedva zausti da kaže ali je preduhitri.
-Mora da sam došao ranije, htela vas je iznenaditi...ne ljutiš se dušo?
-Ne....ja, ja sam...u redu je – promuca.
-Nema veze...bitno je da smo se upoznali, i koristim priliku da vas pozovem na venčanje, bilo bi mi zadovoljstvo da budete naši gosti.
Oboje kao po komandi klimnuše glavom i pružiše ruke predstavljajući se, Erkan ponudi stolicu da im se pridruži. Seo je do Sare koja je u šoku gledala u šolju nesposobna da reaguje, srce joj je lupalo kao ludo, kako je znao gde je? Oseti kako joj steže prste i trže se, osmehnu se i uključi se u razgovor objašnjavajući da je želela ispričati za novosti ali eto...stigao je pre nego što je planirano. Sedeli su pola sata a onda se Mirat izvinuo i rekao da moraju na aerodrom...krenuli su do kola. Besno je gledao dok je išla ispred njega, ubio bi je zbog straha koji mu je priredila...stezao je pesnice i pokušavao da se smiri. U kolima je vladala tišina, u vazduhu se osećala napetost...znala je da je ovog puta preterala i da joj ovo neće oprostiti. Svo vreme je ignorisao...sa njom ni reč nije progovorio ni kada je dovezao ispred konaka njenog oca. Izašla je iz džipa a on je uz škripu kočnica izleteo na put bez pozdrava. Stajala je gledajući za autom, telom joj prođe oštar bol, prvi put je osetila strah da je ostavlja, prvi put strah da ga više neće videti.
