Za doručkom je vladala tišina, po neku reč su razmenili Latif i Husein, Sara je ćutala i molila Boga da se mučenje što pre završi, nije mogla podneti njegovu blizinu. Vukla je viljuškom jelo po tanjiru čekajući da muškarci ustanu...želela je biti sama i razmisliti o svemu. Njegov bes kada mu je rekla za Esmu kulminirao je odlaskom iz sobe uz tresak vrata. Noć iza njih je upropašćena pozivom njegove bivše ljubavnice koja ga je čekala u Istanbulu, ma koliko se trudila da ne misli na nju, svaka misao se vrtela oko scene ispred njegove kompanije i bliskosti koju je videla gledajući ih iz prodavnice. Nakašlja se i tiho mu reče.
-Trebala bi otići do Centra, red bi bio da se pozdaravim sa Selmom i Erkanom...ispoštavali su me i došli na venčanje. Želela bih i da im odnesem darove i zahvalim na poštovanju koje su mi ukazali.
On je ošinu pogledom i jetko odgovori.
-Nigde nećeš ići...ja ću obezbediti njihov dolazak u konak. Dani tvoje slobode su od juče završeni, ti si aginica i bez pratnje nećeš napuštati konak, naravno uz moj dozvolu.
-Kako...
-Sus (ćuti)...ni reč ne želim čuti. Biće kako kažem. Sad idi u kuhinju i reci ženama da pripreme posluženje za tvoje goste.
Sara besno ustade od stola i krenu niz hodnik, ulete u sobu i tresnu vratima. Divljak! Kako on to misli nesme izaći iz konaka, pa nije u kamenom dobu? Suze joj zamutiše pogled, plakala bi zbog besa i nemoći...čime je zaslužila zatočeništvo? Uvredio se što je spomenula ljubavnicu? Neće to baš tako proći velikom agi! Šetala je po sobi ljuta i zamalo je neudariše vrata koja širom otvori...stajao je ništa manje besan. Uđe i okrete se, odmeri je pogledom, bila je nakostrešena, oči vlažne od suza...osećao je da je na ivici. Priđe na korak do nje i procedi.
-Sledeći put kada svojim ponašanjem staviš do znanja ukućanima da imamo problem, drugačije ćemo razgovarati! Ja sam ti muž a ne tata koji će trpeti tvoje kaprice i ići niz dlaku. Sada si moja žena i aginica, tvoje će ponašanje biti u skladu sa tim dopalo ti se ili ne, jesi li razumela?
-Ako sam ti žena ne znači da ću živeti u zatvoru i ispunjavati tvoje želje, ti si njima aga, meni nisi! Neću nikada pristati da budem tvoj sluga!
-Saraaa...prekini, ne izazivaj me! Jutros su napravila scenu ne želeći da saslušaš moju stranu priče...ne pada mi napamet da ti se pravdam za svoju prošlost! Odmah si krenula u svoju odbranu a da te zapravo niko nije ugrozio niti napao! Uostalom ne želim više pričati o tome, sama si tražila i dobila...svaki tvoj korak ću znati!
Okrenuo se i krenuo prema vratima, ukopa ga u mestu njen prozukao glas koji je drhtao od besa.
-Mrzim te...mrzim te toliko da bi pre poželela da umrem nego da budem tvoja žena!
Mirat se trže na njene reči i sa prezrivim osmehom ležerno izgovori.
-Ne brini, neću te pipnuti...koliko sam shvatio dobio sam upozorenje da mi je život ugrožen! Ja ću biti fer i poštovaću to...naš brak će za druge biti stvaran a u ovoj sobi, na papiru! – spusti pogled na njene uzdrhtale usne i izlete u hodnik.
Ceo dan je bila kao na iglama, ispratila je Selmu i Erkana obećavši da će se videti kada bude dolazila u Istanbul. Grlo joj se stezalo dok su hvalili Mirata oduševljeni njim i uopšte ljubaznošću ljudi. Nije želela razbiti bajkovitu sliku koju je Van ostavljao gostima koji su želeli malo orjentalne magije uneti u svoj život. Njega nije videla...kofer je stajao u sobi, izjedalo je što nije ništa rekao. Srce je trperilo jer je ostao...duša je htela verovati da je ljubav razlog. Začu viku, vrata konaka se otvoriše i on ujaha sa Latifom i još dva predradnika...gledala je iza zavese šta se dešava. Buknu u licu kada ugleda njegova široka ramena i snažne ruke, oseti ih na svom telu i seti se njihove snage...svuče maramu sa lica i skliznu sa sedla. Gipkim hodom pođe u kuću sa ostalim ljudima. Čekala je u svojoj sobi poziv za večeru, on uđe u sobu...pogleda je ispod oka, uze stvari iz gardarobera i pođe u kupatilo. Ni reč nije izustio niti je pogledao. Znala je da ljut, njegova tišina ju je ubijala...udaljavao se. Pomisli kako bi bilo sve drugačije da joj je prišao i zagrlio, sve bi zaboravila, samo bi ga ljubila...frknu besno na sebe zbog takvih misli i izađe iz sobe. Ušla je u kuhinju i pomagala devojkama...stari aga i aganica su već završili sa večerom i otišli na počinak, Latif i njegova porodica su otišli kod rođaka na proslavu. Bila je nervozna...večeraće sami i u tišini. Krenula je sa tanjirima u trpezariju kada joj Fazlija reče da je aga tražio da mu odnese večeru u sobu, umoran je da bi silazio. Sara se unervozi još više...sedeće sami, bez reči, očekivala je da će otići i spavati negde u konaku. Steže zube i ponese poslužavnik...jedva je hodala želeći pre u zemlju da propadne nego da se opet sretne sa njim. Iza zatvorenih vrata je „brak na papiru". Ušla je lagano i zastade sleđena...stajao je samo u donjem delu pidžame brišući kosu peškirom, pogleda je za trenutak i okrete joj leđa. Polako se saže i uze majcu, navuče je preko glave i prođe rukama kroz kosu nameštajući vlažno pramenje. Spustila je poslužavnik na stočić pored prozora i tiho reče.
