Napredovali su polako jer oštra padina sa putem koji je bio toliko širok da se dva jahača nisu mogli mimoići u dužini dva km iziskivala je veliku pažnju zbog odrona. Nermut planina vulkanskog porekla sa jako malo rastinja i ogoljenim tlom tamno sive boje ostavljala je dubok utisak neke pritajene sete...sa njenih obronaka su se videla jezera kao oči svetlo plave boje koja su sijala kao suze pune bola i tuge. I ako surov kraj u sebi je nosio toliko duše koju retko ko je gledao na takav način, to su razumeli samo oni koji su osetili šta znači voleti i tu ljubav zauvek izgubili, ovaj krajolik je kao odraz njihovih najdubljih osećanja, njihovog sopstva i tragičnosti. Zadrhta u trenutku i strese se od naleta hladnog vetra, uhvati je strah i nervoza. Pokušavala je svo vreme olakšati uspon nudeći da siđe i hoda između konjanika plašeći se da će pastuva pri usponu iscrpeti zbog velikog tereta. Jedva je razuverio da je sve u redu i da nema mesta zabrinutosti. Podigoše se oblaci, njihovo sivilo zaplovi planinom i kao da se rasrdiše na grupu ljudi koja se drznula remetiti stoletni mir posla vetar koji se uvlačio u kosti i otežavao još više i onako težak uspon. Mirat je obgrli i privuče uz sebe želeći da je zaštiti od naleta hladnoće, reče povišenim glasom da bi ga čula od huke vetra.
-Još malo, iza onog prevoja je selo. Očekuju nas.
Klimnula je glavom u znak odobravanja, ušuškana u njegovom zagrljaju oseti toplinu i osmehnu se, brinuo je o njoj. Ugleda preko gomile stenja kako dim izbija iz odžaka malih kućeraka uvučenih između nabora stare planine. Nakon pola sata nađoše se u malom selu...iz jedne kuće izađe muškarac srednjih godina i otvori vrata kapije prihvatajući Miratovog konja.
-Dobro došli aga...izvolite. Senada vas očekuje celo popodne. Izvolite aginice u naš skromni dom. – čovek ljubazno pokaza rukom na kuću.
Skliznuo je sa konja i uhvati je oko struka spuštajući je na zemlju. Naslonila se za trenutak na njega i obli je crvenilo, pogleda ga ispod oka i oslobodi se na brzinu njegovih ruku. Zakoračila je u sasvim drugi svet...raširi oči od iznenađenja. Zidovi su bili okrečeni u belo sa tavanicom u lamperiji i gredama...nameštaj od teškog drveta ukrašen rozetnama i tepisima u plameno crvenoj boji. Na svakoj površini ručno rađena čipka i vez. Sve je mirisalo na limun i čistoću. Toplina je zapahnu i zažari obraze. Iz kuhinje izlete simpatična ženica i dočeka ih sa osmehom. U narodnoj nošnji i sa maramom na glavi, rumenog lica i sjajnih očiju zračila je dobrotom i istinskom srećom. Sari se dopala na prvi pogled...ljubazno ih uvede u sobu za primanje i pokaza na divan i obrati se mužu.
-Hasane, posluženje je gotovo. Za početak doneću kafu i čaj, kasnije ćemo večerati.
Vreme je prolazilo u prijatnom razgovoru, slušala je Hasana koji je pričao o selu i problemima meštana, letini i stoci. Teško se živelo jer zemlja je ovde bila posna, teško je bilo za hranu ali to ih nije sprečavalo da nastave sa životom na planini. Ona je bila deo njih i bez nje nisu mogli zamisliti drugo mesto za život, nastavili su tamo odakle su im preci i imanja koja su im ostavljena na čuvanje i predata daljim pokolenjima. Sa ponosom je pričao o svom ocu i dedi. Priča je nastavljena uz večeru koja je bila bogata i pripremljena s ljubavlju i dubokim poštovanjem za njihovog agu. Domaćini su zahvaljivali na časti koja im je ukazana njegovim dolaskom posebno sa suprugom, osećali su se kao da su deo porodice. Sara je uživala u njihovom društvu i polako se opustila...zapitkivala je ženu kako se snalazi na planini, kako uspeva voditi računa o svemu pored teških uslova života. Senada se smešila i odgovarala na njena pitanja zadovoljna jer je aginica hvalila...tajna je bila u tome da su svi u selu bili složni, pomagali su jedni drugima i dobro se slagali. Dičili su se svojim komšilukom i zahvaljivali Bogu na dobrim ljudima. Nisu mogli zamisliti da bilo gde odu i napuste selo, meštane i mir koji su imali. Mirat u jednom trenutku protrlja oči, Domaćin odmah registrova njegov pokret kao znak umora i obrati se ženi.
