Noć je zaplovila planinom krijući zvezde i Mesec, ležala je u sobi osluškujući tišinu, začu šaputanje dvojice momaka koji su je čuvali. Jedan je govorio da mora otići do sela videti majku jer joj je bilo jako loše. Obećao je da će se vratiti do svitanja. Sara se podiže i priđe bliže prozoru da bi čula razgovor. Začu kako se vrata od kuće otvaraju i mladić u žurbi zaboravi zaključati vrata za sobom. Obukla se na brzinu i lagano zakoračila u mrak...ništa se nije čulo sem njenog disanja. Pružila joj se prilika, bila je spremna beg platiti i životom ako treba. Od Mirata nije očekivala pomoć, Mesud joj je poslao slike muževljevog neverstva...otišao je u Istanbul da se vidi sa Esmom. Izlazili su iz njegovog stana i pozdravljali se nakon provedene noći. Sve se srušilo...sve je bila laž, nikada je nije voleo... a šta je i očekivala? Ona nikada nije mogla parirati obrazovanoj, bogatoj i prelepoj devojci. Život joj nije predstavljao ništa više od lagane smrti gaseći se u večnoj čežnji za danima sreće provedenim u njegovom zagrljaju. Tama je bila gusta kao testo, spuštala se niz padinu udarajući u kamenje...padala je ne osetivši kako joj ruke i noge krvare od ogrebotina. U strahu se okretala plašeći se da je neko ne prati. Hodala je satima, spuštajući se nije znala šta je čeka u podnožju, ovaj kraj nije poznavala. Pod rukama je osećala suvu zemlju i na mestima propadala u rupe pune suve trave i granja, išla je prema istoku.
Murat je okupio veliko stado i sa psima krenuo zorom na ispašu. Za koji dan kreće na planinu da ih napasa na osunčanim padinama dok ne počne zima. Skupljao je novac, on i Zulide čekali su drugo dete...mnogo toga im je trebalo a novca nikad dovoljno. Osmehnu se kada pomisli da će postati drugi put otac i nežno pogleda u pravcu kuće, stajala je prateći ga pogledom, podiže ruku i mahnu još jednom. Bio je srećan, oni su bili jedni od retkih koji su se venčali bez mešanja roditelja i ugovorenog braka. Išao je polako pevušeći i ne skidajući pogled sa stada...zviznuo bi ponekad psima da vrate zalutalu ovcu. Odjednom dva psa krenuše divlje lajati vrteći se u krug stavljajući mu do znanja da su nešto nanjušili. Gledao je u njihovom pravcu očekujući da će prestati i krenuti dalje, bilo mu je čudno, nisu se pomerali i uporno lajali. Potrča i ukopa se u mestu, na zemlji je ležala devojka sva krvava i ulepljena od prašine i zemlje. Neprirodno je ležala sa kosom preko lica i nije davala znake života. Murat zatečen prizorom zadrhta, pomisli da je još jedna žrtva surovog običaja... uzvrte se ne znajući šta da čini. Začu tihi ropac i kleknu pored nje, podiže je i odahnu, disala je. Otvori oči i pogleda ga...oseti kako mu njen pogled dotaknu srce. Pročita tugu i beznađe, oseti njen bol i strese se. Bez razmišljanja je ponese i pođe nazad prema kući...znao je ako je pobegla da može imati problem zato što je krio i pružio utočište, nešto mu je govorilo da ova žena ima šansu.
-Zulideee...otvori vrata. – viknu dolazeći sa druge strane kroz šumarak da ga ne vide komšije.
Unese je u kuću i na brzinu ispriča ženi šta se dogodilo. Mlada žena se naže nad devojčino izgrebano lice i spusti dlan na njeno čelo. Primeti kako joj na ruci blista prsten i pogleda u muža. Uze je za ruku i tiho prošaputa.
-Ovo nije dobro...ova žena je aginica. Ne znam koja je nju muka naterala da pobegne ali jedno znam da ćemo imati problem što je držimo ovde ukoliko neko sazna.
-Zulide...spasićemo joj život, verujem da će otići kada se oporavi. Ne znam...mislim da zaslužuje šansu, ona je napaćena duša. Niko neće saznati da je bila kod nas.
Dane je provela u bunilu, činilo joj se da je krenula na put bez povratka...mešale su se slike i kao aveti je vukle u ponor iz kojeg se nije mogla izvući. Čula je mek glas žene i mislila da joj sam anđeo priča, posle utešnih reči upadala bi u san iz kojeg se nije želela probuditi. A onda je sanjala malog dečkića koji je dozivao..."Sara, ne napuštaj me, pomozi mi...Saraaa, zar me ne prepoznaješ, ja sam...Kadir!". Probudila se u zagrljaju mlade žene koja joj je brisala suze. Njen osmeh je povratio u život, oči boje modrih dubina gledale su je sa nežnošću. Njen oporavak je krenuo svakim danom sve više, ustajala je i kretala se lagano po sobi pokušavajući da se vrati. Krila se od radoznalih očiju i niko u selu nije znao da Murat i Zulide imaju gošću. Rane su zacelile i njena lepota se vraćala u punom sjaju, Zulide je bila opčinjena mladom ženom...zavolela je kao sestru. Zbližile su se i postale nerazdvojne. Murat je mnogo lakše i mirnije odlazio od kuće znajući da je Zulide sa Sarom...bilo mu je drago što je doveo kući i nikada se nije pokajao zbog svoje odluke.
