Velika kapija se otvori i ukaza se poznato dvorište sa stotinama godina starom maslinom. Dugi stolovi pod veženim stolnjacima belim kao sneg govorili su o bogatstvu domaćina čekajući đakonije i dolazak gostiju. Izašla je iz terenca i nađe se istog trenutka u zagrljaju oduševljene Eleni. Nastade cika žena koje potrčaše iz kuće želeći joj dobrodošlicu. Sve su pričale u glas srećne zbog dolaska hvaleći njen izgled pljuckajući radi uroka pokazujući da je njihovo divljenje iskreno. Reč nije mogla izgovoriti jer su je obasule komplimentima i pitanjima dodirujući je radosne zbog njenog povratka. Eleni je jedva iščupa iz njihovih ruku i uvede u prostrani salon tražeći posluženje.
-Iriniiiiii...draga moja, mnogo sam srećna što te vidim. Ne mogu ti opisati koliko si mi nedostajala. Mislila sam da si ljuta jer nisi došla na babine Hristosu. Nikos nam je rekao da si prezauzeta poslom i da ćeš doći kada razradiš restoran. I on se gotovo preselio za Atinu tako da oboje falite! – mlada žena je pričala ne zaustavljajući se ni na sekund.
Ona se ukoči na poslednju zaovinu rečenicu i izgovori.
-Nikos nije u... - njegov pogled je preseče kada se pojavi na vratima. Ućuta i jedva se osmehnu. Iz nekog razloga je lagao rođake da su zajedno u Atini. Ili je hteo da zataška vezu sa novom ljubavnicom za koju očigledno još niko ne zna.
Priđe divanu i sede pored nje hvajući je za ruku. Dlanom skliznu niz njenu šaku i steže joj prste. Irini proguta knedlu i ukoči se šokirana intimnošću koju nikada nisu pokazivali pred drugima. Nešto se događalo i u najavi joj se nije sviđalo...zagleda se u njegove oči i podiže obrvu nemo ga pitajući šta bi sve ovo trebalo da znači.
-Nikos...ja sam zatečena izgledom tvoje žene, očigledno da je dobro paziš i koliko mogu zaključiti Atina vam baš prija. – Eleni je nastavljala.
-Tako je snajka...nego biće vremena za priču. Donesi nešto da pojedemo, Irini je umorna i mora odmoriti a ja idem na sastanak sa kupcima.
Nakon obilnog doručka od kojeg je jedva pojela parče pite poveo ju je uz stepenice.
-Tvoja nekadašnja soba je sada zauzeta, spavaćeš u mojoj. Ne brini, ja ću biti u gradu i spavati u hotelu.
-U redu...-polako izvuče ruku iz njegove i uđe u prostoriju koju je nekada zvala „jazbinom". Ništa se nije promenilo...tople boje ćilima, drvene grede i ogroman kamin gospodarili su sobom. Krevet malo širi od običnog stajao je ispod samog prozora gledajući na olovno sive vence planina i kristalno čisto nebo. Spusti njenu torbu na stolicu i zagleda se u njeno lice.
-Nadam se da ćemo se lepo slagati ovih mesec dana. Iskreno voleo bih da makar poslednji dani našeg braka prođu u dobrom raspoloženju jer ne želim ni tebi a ni sebi gorčinu. Jasno mi je da si oduvek volela drugog, razumem ljubav i poštujem tvoja osećanja...igrom sudbine proveli smo ovih par godina manje više u dobrim odnosima i bile su podnošljive. Želeo bih da ostanemo u kontaktu i smatram da da to neće biti problem ni tebi a ni meni. Između nas nije bilo ničega sem poštovanja, tako da na ovo gledam kao na neku vrstu prijateljstva. – gledao je ravno u oči pomno prateći svaku promenu. Osmehnu se prvi put zadovoljan onim što vidi.
Irini se krajnjim naporom savlađivala, usne su joj podrhtavale od besa..."podnošljivo", „nije bilo ničega", „prijatelji", reči su joj odzvanjale u ušima terajući bledilo u njeno obraze i vatru u očima.
-Naravno...zvaću te na kafu i popodnevni razgovor, ići ćemo u šoping i razmenjivati utiske o novim partnerima. Nikos, ne pričaj gluposti! Najmanje što želim je da se sa tobom družim! – sledi se kada je naglo privuče sebi i prošaputa pored usana.
-U pravu si...i ja želim druženje ali mnogo drugačije od ovog koje sam ti predložio. – dodirnu je vrelim dahom spuštajući ruku na njen dekolte.
