-Irini, da li si dobro? Zabrinuo sam se jer ne odgovaraš na poruke. – topao muški glas sa druge strane veze je obradova.
-Aleksis! Izvini...u gužvi sam bila poslednja dva dana. Nameravala sam da se javim večeras. Kako si ti? – uzvrati kroz osmeh.
-Dobro...bio sam na ručku sa poslovnim partnerima u tvom restoranu. Nedostaješ jako.
-Kako to misliš? Zar nešto nije bilo u redu?- uzbuđeno upita.
-Ne, ne...sve je bilo dobro kao i svaki put do sada. Mislim na tvoje prisustvo, navikao sam da te vidim i porazgovoram sa tobom. I Lisi nedostaješ. – reče tiho pribojavajući se da ne prenagli u izjavama osećanja i uplaši je.
Irini pocrvene na trenutak i oseti treptaj u stomaku. Aleksis je bio udovac, jedan od poželjnijih kandidata za ženidbu u Atini. I ako je imao devojčicu od sedam godina i devojke su se svojski trudile da osvoje njegovo srce. Prijatne spoljašnosti, u zrelim godinama plenio je gospodstvenim ponašenjem i bogatstvom. Harizma kojom je zračio definitivno ga je svrstavala u Top prvih pet muškaraca. Njihovo prijateljstvo je počelo onog trenutka kada je došao u restoran po preporuci svog prijatelja. Istina, bilo je mnogo otmenijih mesta za ručavanje ali njega je privukla vlasnica. Crnka, vatrenih očiju i zanosnih oblina bila je prva žena nakon smrti njegove supruge koja mu je oduzela dah na prvi pogled. Nikada se nisu sastali van restorana jer nije imao hrabrosti da joj tako nešto predloži znajući da je udata. Od radnika je saznao da njen muž živi na Kritu i jako retko dolazi. Bili su sigurni da njen brak ne valja i da je pitanje dana kada će se razvesti. Odlučio je da sačeka, urođeno kavaljerstvo mu nije dozvoljavalo da inicira izlazak, osećao je da bi ga odbila ako ništa drugo onda zbog statusa zauzete.
-I meni jako fali Lisa. Ona je predivna devojčica. Kako je prošla na takmičenju u pevanju?
-Odlično...osvojila je drugo mesto i vrlo je ponosna. Primljena je u hor i jedva čeka da počnu časovi.
-Poljubi je umesto i mene i reci da sam jako ponosna na moju malu prijateljicu.
-Naravno...mhm, oprosti ako sam previše radoznao, kada da te očekujemo ponovo u restoranu? – spusti ton glasa dok mu je srce divlje lupalo u grudima.
-Ne znam...imam puno porodičnih obaveza, najverovatnije sredinom meseca.
-U redu...nadam se da mogu pozvati ako ti moju pozivi ne predstavljaju problem. Naravno bez obaveze...prijateljski. – kontrolisao se da mu glas ne zadrhti.
-Možeš zvati...ne praviš nikakav problem. Drago mi je da sam te čula. Pozdravljam te a Lisi šaljem zagrljaj. – sasluša pozdrav i prekide vezu.
Lice joj zasija pri pomisli na čoveka koji je privukao na prvi pogled uglađenošću i kulturom. Zračio je dobrotom i bez preterivanja izuzetno dobrim izgledom. Njegova proseda kosa u kombinaciji sa zelenim očima činila ga je više nego privlačnim.
Pretrnu kada začu nekog kako se namenski nakašlja...okrete se i krv joj se sledi u žilama kada ugleda Nikolasa naslonjenog na vrata od sobe kako je posmatra ispod obrva. Buknu u licu i smeteno izgovori.
-Dobro jutro...nisam te čula kada si ušao.
-Dobro jutro...u redu je, vidim da si razgovarala na telefon sa nekim vrlo dragim. Majka ili sestra? – izgovarao je reči ne skidajući pogled sa njenih očiju.
-Ja...ne...nisu one, čula sam se sa jednim klijentom. Zvao je za rezervaciju ne znajući da sam na Kritu.- u sekundi izgovori laž. Oseti grižu savesti a i strah kako bi reagovao na njeno prijateljstvo sa čovekom takvog ranga plus udovcem.
