-Irini...stigla si! Esteljoooo...izađi! – majka istrča iz kuće i polete prema svojoj lepotici brišući suze. Mnogo vremena je prošlo od kada je poslednji put videla.
-Mama, polako...nemoj žuriti, i onako kuburiš sa bolovima u nogama. – ulete u majčin zagrljaj i steže je čvrsto udahnuvši poznati miris. Dugo su stajale zagrljene sve dok ih ne prekide očev oštar glas.
-Dobro došla...sama si? Nikolas nije došao?-namršteno je posmatrao kćer.
-Ne tata...ima posla, sa radnicima tera stada u dolinu na ispašu. – obli je hladan znoj izgovarajući reči. Oca se uvek plašila, bio je grubijan meka srca, strog i pravedan. Nikada se nije pomirio sa sudbinom što nema naslednika. Voleo je ćerke ali sin mu je ostao neispunjena želja.
-Nikada i nisi bila za njihovu kuću! Oni su veliki domaćini i nikada mi neće biti jasno zašto je hteo tebe za ženu i pored sramote koju si nam priredila? Navukla si mi šešir na oči za sva vremena a Stefanikisi su ga ponovo podigli svojim ugledom. I na kraju su ipak uradila ono što si htela, napustila muža, njegovu porodicu, pljunula na sve sveto. A on je bio bolji od rođenog sina, posećivao nas i u ničemu nismo oskudevali. Slao svoje radnike da mi pomažu oko letine i brinuo o svemu!- nije birao reči vidno ljut.
Stajala je kao pokošena njegovim rečima. Prvi put skupi hrabrost i odgovori ocu.
-Do ovoga nikada ne bi došlo samo da si me saslušao. Udao si me za Nikosa ne pitajući...najmanje što sam želela je da te povredim i razočaram. Naš brak od samog početka nije valjao jer nas ništa ne vezuje. Nisam kriva samo ja...najviše krivim način shvatanja ovdašnjih ljudi koji slepo podržavaju daleko prevaziđene vrednosti.
-Ćuti...ne huli! To nas je održalo kroz vekove, porodica, religija i država! Te tri stvari su zakon svakog Krićanina i to si oduvek znala. Niko ne može shvatiti naš način života ako ne poznaje makar delić istorije. Nisam želeo da se ovaj razgovor vodi kao istorijski čas. Želim samo da znam kako ćeš ostati ovde bez supruga, kako će to izgledati našim komšijama i rođacima? Kakav status uopšte imaš? – nemilosrdno je zabadao nož u već postojeću ranu.
-Pitaš me nerazumno pitanje, valjda sam pre tebi ćerka nego Nikolasova žena? –odgovori vidno uzbuđena.
-Sem toga ne zanimaju me tuđa mišljenja, mnogo sam propatila zbog lažnih priča, vreme je da uzmem svoj život u ruke.-izritirana nerazumevanjem sevala je očima.
-Tata, Irini je u pravu...venčali su se bez ljubavi. Ne možeš očekivati da se seka žrtvuje za brak u kome nije srećna!-Sofija igovori rečenice posmatrajući raspravku između oca i starije sestre.
Irini okrete glavu i ugleda Sofi na vratima od letnje kuhinje. Vitka i izazovna u tankoj haljini sa gustom smeđom kosom i tamnim očima bila je prelepa. Žacnu je njena izjava „venčali su se bez ljubavi" i iznađeno podiže obrve. Priđe i zagrli je oduševljeno izgovorajući.
-Predivna si...prava lepotica, nedostajale su mi tvoje smicalice, tvoj smeh i uvek dobro raspoloženje. Niko ne ume tako dobro da me nasmeje kao ti!- nežno pogleda mlađu sestru.
-I ti si meni nedostajala. – uzvrati i izmigolji se iz zagrljaja.
-Moram ti nešto reći...Nikolas mi je obećao zaposlenje u hotelu. Treba uskoro da počnem sa radom, biću nešto slično „zaštitnom licu hotela Stefanakisa". On i Lukas su se složili da sam prava osoba za tako nešto i zadovoljni su mojim znanjem engleskog i nemačkog jezika.- sa ponosom je pričala zagledajući svoj odraz na velikom prozoru od terase.
-Drago mi je zbog tebe ali opet volela bih da završiš studije. Taj posao bi ti mogao uzeti prilično vremena i usporio spremanje ispita. - tiho reče.
